Proglašena nepodobnom

Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 3. juna – Slovenačke vlasti prete predsednici Helsinškog monitora Slovenije Nevi Miklavčič-Predan zaplenom imovine, što je posledica njenog rada na zaštiti ljudskih prava. To je vest koju je ovdašnja javnost saznala iz priloga objavljenog na Hrvatskoj televiziji. Zaplena imovine, ne samo one koja je u vlasništvu rečene organizacije nego i njene lične, posledica je naraslih sudskih troškova u četiri tužbe kojima je Predanova pokušala da zaštiti slovenački Helsinški odbor od najrazličitijih napada kojima je izložen.

Predanova tvrdi da više ne može da podnese pretnje kojima je izložena u domovini, zato je krajem ove sedmice iskoristila "diskreciono pravo" da zamoli za azil, odnosno za prijem u državljanstvo druge države. Kako saznajemo, to je učinila u ambasadi Hrvatske u Ljubljani, a razlog su "pritisci koji su sve teži od aprila naovamo".

"Zbog traganja za vojnim zločincima na strani slovenačke Teritorijalne odbrane u desetodnevnom ratu za Sloveniju (a protiv JNA), ovde sam proglašena neprijateljem", objašnjava ona i dodaje da je situacija postala nepodnošljiva otkako je aprila ove godine državno tužilaštvo Hrvatske zatražilo od slovenačkih kolega informaciju o navodnom ratnom zločinu nad Hrvatom Josipom Brkićem.

Predsednica Helsinškog monitora Slovenije bila je među prvima koja je ukazala na zločine za koje se sumnja da su se desili juna i jula 1991. a čiji vinovnici su slovenačke snage. Zemljacima se naročito zamerila pošto je prošle godine gostovala i u Srbiji, gde je ne samo ukazivala na neistražene zločine snaga slovenačke TO nad pripadnicima JNA već je pokušala da uspostavi kontakt i sa srpskim tužilaštvom koje se bavi traganjem za ratnim zločincima. Neka od zlodela, počinjena tokom "deset dana rata za osamostaljenje države 1991", iako su detaljno opisana u svedočenjima ali i knjigama slovenačkih i drugih autora, poput Marije Vogrič, generala Konrada Kolšeka, pukovnika Vase Predojevića, slovenačke vlasti nisu adekvatno istražile niti pokrenule postupke protiv prozvanih počinilaca, komandanata jedinica slovenačke Teritorijalne odbrane i policije, odnosno neposrednih izvršilaca. Iako je Milan Kučan, svedočeći protiv Miloševića u Hagu, tvrdio da su domaći organi završili posao i nisu otkrili nikakve devijacije u aktivnostima jedinica TO tokom rata sa JNA, istina je da je taj posao obavljen aljkavo, a parlamentarna komisija, posle mnogo prepirki, nikad nije okončala rad.

Vlast ali i opozicija u Sloveniji dele stav da je "nehigijenski blatiti tekovine borbe za osamostaljenje zemlje", pa nije čudo da je Neva Miklavčič-Predan, posle neuspeha u tužilaštvu kod kuće (koje nije našlo razloge za krivično gonjenje osumnjičenih za ratne zločine po službenoj dužnosti), zajedno sa kolegama iz hrvatskih nevladinih organizacija za zaštitu ljudskih prava podnela niz prijava protiv državljana Slovenije nadležnom tužilaštvu u Zagrebu. Ta akcija upravo daje prve plodove, jer hrvatski organi traže zvanične odgovore od kolega u Ljubljani.

U međuvremenu je Neva Miklavčič-Predan dostavila državnom tužilaštvu u Zagrebu novu kaznenu prijavu, ovog puta u ime porodice poginulog poručnika JNA Dragana Rodića iz Njivica. Rodić je ubijen 28. juna 1991. kod vojnog aerodroma Cerklje, a njegovu smrt su prema sakupljenim iskazima svedoka skrivili pripadnici JNA iz Slovenije. "To nije usamljen slučaj", upozorava Predanova. "Ima ih još najmanje 100", dodaje ona.

Predanovu su pokušali da zastraše i spreče dalje delovanje domaćeg Helsinškog minotora i veterani "rata za Sloveniju". Nekoliko prvoboraca tužilo ju je zbog klevete, ali je ljubljanski Okružni sud Predanovu oslobodio optužbi. Posle fijaska u pokušajima moralne diskreditacije prešlo se na "suptilniji" način ućutkivanja ovdašnjih aktivista koji se bore za vladavinu prava a protiv kršenja ljudskih sloboda – oduzimanjem imovine; prva na udaru takve politike našla se predsednica Helsinškog monitora Slovenije Neva Miklavčič-Predan.