Путин: Стрпљењем до компромиса за Косово

На питање дописника миланског "Коријере дела сера", руски председник Владимир Путин објаснио је став званичне Москве према питању статуса Косова и Метохије. Преносимо у потпуности његове одговоре на основу транскрипта разговора са новинарима из држава чланица Групе осам, одржаног у петак у Кремљу.

"Прво. Наша позиција је заснована на принципима међународног права, међу којима је један од главних принцип територијалне целовитости држава. Друго, наша позиција заснована је на одлукама Савета безбедности Организације уједињених нација. Хоћу да нагласим да Резолуцију 1244, коју смо једногласно усвојили, нико није укинуо. А у њој, у самој резолуцији и њеним анексима црно на бело пише да је Косово неодвојиви део Србије.

Даље, ако хоћемо да принцип самоопредељења народа, нација, а то је био совјетски приступ у време борбе с колонијализмом, ставимо изнад принципа територијалне целовитости, у том случају такво решење и такав приступ морају имати универзални карактер и морају да буду проширени на друге делове света, у сваком случају на друге области Европе. Наши партнери нису нас убедили изјавама да косовски случај има јединствени карактер, јер нема никаквих аргумената да се косовски случај по било чему разликује од ситуација у Јужној Осетији, у Абхазији или у Придњестровљу. У једном случају распала се југословенска комунистичка империја, у другом се распала совјетска комунистичка империја. У једном је био етнички сукоб и у свим другим случајевима су били етнички сукоби. И ту и тамо је било ратова. И ту и тамо је било жртава. И ту и тамо је било злочинаца и жртава тих злочина. Јужна Осетија, Абхазија и Придњестровље већ 15 година себе сматрају независним државама. Ту су изабрани парламенти, председници, донети су устави. Никаквих разлика нема.

Зато је за нас несхватљиво зашто бисмо морали да подржимо један принцип на једном месту у Европи, а да се у другим деловима Европе водимо другим принципима и да малим народима, на пример Кавказа, ускраћујемо њихово право на самоопредељење.

Следећа позиција је да ја не искључујем да би постепени рад са српском страном могао да доведе до некаквих промена у њиховом ставу према Косову. Нећу да говорим у име српске стране, али упоран, тактични рад може да доведе до некаквог компромиса.

Не разумем зашто је нужно да данас ломимо "преко колена" цео један европски народ, да га понижавамо и терамо на колена, како би потом цела земља видела непријатеље у ономе ко је то учинио. Таква питања треба решавати само на основу сагласности и, понављам, компромиса. Мислим да те могућности нису исцрпене. Чујемо само један одговор: Треба пожурити. Куда да журимо? Молим да ми се објасни шта се то дешава да морамо да скачемо као опарени."

На питање новинара француског "Фигароа" какав је то компромис о којем говори, Путин је рекао: "Кад бих знао, ја бих га одавно предложио. Треба тражити. То је тежак и сложен посао. Не знам. Сада не знам. Али, зар у једном историјском периоду није био пронађен компромис између Црне Горе и Србије? Зар не? И сви су се сложили с тим. Говорим вам просто као пример. Али ви не схватате да ће прихватање принципа самоопредељења нација изазвати негативне процесе не само на постсовјетском пространству, са чиме ћемо се суочити ми овде у Русији. Биће нам тешко да малим народима северног Кавказа објаснимо зашто је неком народу у једном делу Европе дато то право и зашто га ускраћујемо њима овде на Кавказу. При том, један део, на пример, осетинског народа живи у Русији, а део на територији Грузије и сматра се независном државом. Како да ми објаснимо Осетинима зашто су они у Европи људи другог реда? Зашто је Албанцима дозвољено да се тако понашају, а Осетинима, на пример, није? То је немогуће објаснити.

Осим тога, такво решење, дајте да директно кажемо, изазваће сепаратистичке покрете у самој Европи. У Шкотској, колико ми је познато, планирају да кроз три године на референдуму поставе питање о независности. У Каталонији већ слушамо о таквим покретима. У Баскији се одавно развио тај процес. Ако "изаберемо" Балкан, видећемо да Република Српска хоће да се уједини са Србијом. У јужној Европи има и других проблема. Ја нећу да говорим о њима, да не бих провоцирао неке реакције, али ако попричате са стручњацима, тамо ћете наћи масу проблема те врсте. Зашто бисмо то провоцирали? Мислим да је то крајње штетно и веома опасно. И ако неко хоће да даје за право тим људима који због нечега неће да се стрпе, и да се, не знам зашто, не омогући још времена, па, молим, ми се са тим не можемо сложити".