Putin: Strpljenjem do kompromisa za Kosovo

Na pitanje dopisnika milanskog "Korijere dela sera", ruski predsednik Vladimir Putin objasnio je stav zvanične Moskve prema pitanju statusa Kosova i Metohije. Prenosimo u potpunosti njegove odgovore na osnovu transkripta razgovora sa novinarima iz država članica Grupe osam, održanog u petak u Kremlju.

"Prvo. Naša pozicija je zasnovana na principima međunarodnog prava, među kojima je jedan od glavnih princip teritorijalne celovitosti država. Drugo, naša pozicija zasnovana je na odlukama Saveta bezbednosti Organizacije ujedinjenih nacija. Hoću da naglasim da Rezoluciju 1244, koju smo jednoglasno usvojili, niko nije ukinuo. A u njoj, u samoj rezoluciji i njenim aneksima crno na belo piše da je Kosovo neodvojivi deo Srbije.

Dalje, ako hoćemo da princip samoopredeljenja naroda, nacija, a to je bio sovjetski pristup u vreme borbe s kolonijalizmom, stavimo iznad principa teritorijalne celovitosti, u tom slučaju takvo rešenje i takav pristup moraju imati univerzalni karakter i moraju da budu prošireni na druge delove sveta, u svakom slučaju na druge oblasti Evrope. Naši partneri nisu nas ubedili izjavama da kosovski slučaj ima jedinstveni karakter, jer nema nikakvih argumenata da se kosovski slučaj po bilo čemu razlikuje od situacija u Južnoj Osetiji, u Abhaziji ili u Pridnjestrovlju. U jednom slučaju raspala se jugoslovenska komunistička imperija, u drugom se raspala sovjetska komunistička imperija. U jednom je bio etnički sukob i u svim drugim slučajevima su bili etnički sukobi. I tu i tamo je bilo ratova. I tu i tamo je bilo žrtava. I tu i tamo je bilo zločinaca i žrtava tih zločina. Južna Osetija, Abhazija i Pridnjestrovlje već 15 godina sebe smatraju nezavisnim državama. Tu su izabrani parlamenti, predsednici, doneti su ustavi. Nikakvih razlika nema.

Zato je za nas neshvatljivo zašto bismo morali da podržimo jedan princip na jednom mestu u Evropi, a da se u drugim delovima Evrope vodimo drugim principima i da malim narodima, na primer Kavkaza, uskraćujemo njihovo pravo na samoopredeljenje.

Sledeća pozicija je da ja ne isključujem da bi postepeni rad sa srpskom stranom mogao da dovede do nekakvih promena u njihovom stavu prema Kosovu. Neću da govorim u ime srpske strane, ali uporan, taktični rad može da dovede do nekakvog kompromisa.

Ne razumem zašto je nužno da danas lomimo "preko kolena" ceo jedan evropski narod, da ga ponižavamo i teramo na kolena, kako bi potom cela zemlja videla neprijatelje u onome ko je to učinio. Takva pitanja treba rešavati samo na osnovu saglasnosti i, ponavljam, kompromisa. Mislim da te mogućnosti nisu iscrpene. Čujemo samo jedan odgovor: Treba požuriti. Kuda da žurimo? Molim da mi se objasni šta se to dešava da moramo da skačemo kao opareni."

Na pitanje novinara francuskog "Figaroa" kakav je to kompromis o kojem govori, Putin je rekao: "Kad bih znao, ja bih ga odavno predložio. Treba tražiti. To je težak i složen posao. Ne znam. Sada ne znam. Ali, zar u jednom istorijskom periodu nije bio pronađen kompromis između Crne Gore i Srbije? Zar ne? I svi su se složili s tim. Govorim vam prosto kao primer. Ali vi ne shvatate da će prihvatanje principa samoopredeljenja nacija izazvati negativne procese ne samo na postsovjetskom prostranstvu, sa čime ćemo se suočiti mi ovde u Rusiji. Biće nam teško da malim narodima severnog Kavkaza objasnimo zašto je nekom narodu u jednom delu Evrope dato to pravo i zašto ga uskraćujemo njima ovde na Kavkazu. Pri tom, jedan deo, na primer, osetinskog naroda živi u Rusiji, a deo na teritoriji Gruzije i smatra se nezavisnom državom. Kako da mi objasnimo Osetinima zašto su oni u Evropi ljudi drugog reda? Zašto je Albancima dozvoljeno da se tako ponašaju, a Osetinima, na primer, nije? To je nemoguće objasniti.

Osim toga, takvo rešenje, dajte da direktno kažemo, izazvaće separatističke pokrete u samoj Evropi. U Škotskoj, koliko mi je poznato, planiraju da kroz tri godine na referendumu postave pitanje o nezavisnosti. U Kataloniji već slušamo o takvim pokretima. U Baskiji se odavno razvio taj proces. Ako "izaberemo" Balkan, videćemo da Republika Srpska hoće da se ujedini sa Srbijom. U južnoj Evropi ima i drugih problema. Ja neću da govorim o njima, da ne bih provocirao neke reakcije, ali ako popričate sa stručnjacima, tamo ćete naći masu problema te vrste. Zašto bismo to provocirali? Mislim da je to krajnje štetno i veoma opasno. I ako neko hoće da daje za pravo tim ljudima koji zbog nečega neće da se strpe, i da se, ne znam zašto, ne omogući još vremena, pa, molim, mi se sa tim ne možemo složiti".