Нишка мафија напада и децу супарника

Ниш – Мир и безбедност грађана у Нишу су тешко поремећени прошле суботе у подне. Испред Казнено-поправног завода, на ободима града, у пуцњави рањен је Јоже Антић (23), полубрат Ивана Антића Шице, који у нишком затвору, после пресуде за двоструко убиство, чека на правоснажност пресуде којом је осуђен на 35 година затвора. Јожу је тешко повредио непознати нападач пуцњима из аутомобила у покрету и то када је овај младић скочио и својим телом заштитио свог братанца и снаху, малолетног Ивановог сина и супругу, који су такође били у редовној посети Антићу у затвору.

Када је пре само седам дана, у свом говору поводом Дана полиције, челни човек нишке Полицијске управе Зоран Стојановић посебно истакао да је Ниш ипак безбедан град и да се у њему безбрижно и мирно живи, а истовремено то документовао статистичким показатељима, постојало је много разлога да му се поверује. Јер, чињеница је, током последњих неколико година било је мање обрачуна у подземљу. Скоро све вође кланова и неки њихови чланови страдали су у "рату подземља" вођеном почетком ове деценије. Они који су преживели су у затворима Србије али и Европе, појединци су побегли у иностранство...

Ниш је, а тај период у граду сви желе брзо да забораве, у једном тренутку неодољиво личио на Чикаго из тридесетих година прошлог века: био је препун оружја и дроге, криминалаца и криминала...

Најпознатије у том периоду, првих година овог века, биле су три криминалне групе окупљене око браће Александра и Сандра Стаменковића, Ивана Антића Шице и Радољуба Кањевца.

Крајем лета 2002. године, у истом дану – 15. септембра, догодила су се два велика обрачуна. Око 14 часова у пуцњави из револвера рањени су Кањевац и неколико блиских сарадника. Усред бела дана у кафићу у Парку светога Саве било је крви до колена... Три сата касније, око 17 часова, у класичној сачекуши на раскрсници Вардарске и Улице Јована Ристића ликвидирани су Сандро Стаменковић и његов ортак Роберт Вицикнез. Одмах после обе пуцњаве сумњало се у умешаност чланова клана Ивана Антића Шице.

Месец дана касније у Крушевцу, где се скривао, откривен је и ухапшен Иван Антић, а неколико дана потом ухваћен је и Александар Илић, који је са Антићем био у аутомобилу када су убијени Сандро Стаменковић и Вицикнез. На првом суђењу Антић је осуђен на 40, а Илић на 15 година затвора. Врховни суд Србије укинуо је, међутим, ту пресуду, организован је нови процес и осуђени су на 35, односно 15 година робије.

У међувремену, јануара 2005. године убијен је на кућном прагу Радољуб Кањевац, који је у периоду од 2002. до 2005. године успео да преживи чак три атентата – подметане су му бомбе под аутомобил, експлозив испред куће и пуцано је на њега из пиштоља. На крају убијен је хицима у главу, када је "некоме" отворио врата стана. Убица још није пронађен. Одмах потом у Београду, испред Хотела "Славија" убијен је Милутин Тута Драгићевић, из Ниша.

Нерасветљено је и прошлогодишње (у новембру) двоструко убиство у Нишкој Бањи, када су у револверашком обрачуну усмрћени Миљан Миљковић и Саша Мартиновић, и непосредно после тога и убиство Бранка Симића званог Сима Носоња.

Обрачуни су се најчешће догађали због поделе "тржишта" наркомафије у Нишу. Занимљиво је још нешто што је добро познато надлежним државним службама гоњења: скоро на свим сахранама убијених криминалаца у Нишу последњих година било је завета и великих заклињања да ће се они који су преживели осветити. Зато сада нико и не сумња да су после свих окршаја, убистава, рањавања, "на ред" по свему судећи дошле озбиљне и јавно изречене претње и освете. Пример од прошле суботе, када је рањен полубрат Ивана Антића Шице, Јоже, а који је после посете брату из нишког затвора излазио у друштву Иванове супруге и малолетног сина, најбоље о томе говори. Опет "сачекуша", опет се пуцало из аутомобила у покрету, поново је било рањених, али први пут је атаковано на породицу и дете једног осуђеника, што наводи на језиве сумње да Јоже, без обзира на блиску сродност са Иваном Антићем Шицом, можда и није био примарни циљ нападача.