ЕУ тек на пола пута изласка из кризе

Светске берзе равнодушно су у среду испратиле вест да је еврозона изашла из најдуже рецесије у континенталној Европи у последњих 40 година. На финансијским тржиштима света, евро није скочио, док су акције европских компанија тек незнатно поскупеле после информације да еврозона бележи први раст производње од трећег квартала 2011. године.

Оживљавање немачког грађевинарства након изузетно хладне зиме, пролећна потрошачка грозница у Француској и нагли скок португалског извоза извели су еврозону из шестог квартала рецесије.

У заједници 17 држава скромни привредни успех три чланице не одсликава привредно ни финансијско целине, нити напречац разрешава бројне структурне проблеме Европске уније, које је разголитила текућа дужничка криза. Укупни дуг земаља чланица еврозоне је током кризе, упркос мерама „стезања каиша”, у сталном порасту тако да сада достиже 92 одсто БДП-а.

Берзански опрез према вести о изласку еврозоне из рецесије заснован је стога на низу дилема. Је ли европска монетарна унија од сада на трајном путу раста привредне производње, економског опоравка и оживљавања тржишта рада? Да ли ће темпо раста производње бити у стању да хитро усиса милионе Европљана без посла? Коначно, да ли се антикризни рецепт Брисела – заснован на буџетским резовима јавне потрошње, заштити банкарског сектора и обарању цене људског рада – коначно показао као успешан?

Несигурни у одговоре, брокери на Волстриту убеђивали су и јуче инвеститоре да је рано за залетање на европско тржиште хартија од вредности. На берзама знају да је привредни васкрс еврозоне тек део драматичне битке са дужничком кризом и све дубљом егзистенцијалним јазом између севера и југа ЕУ, чија решења зависе од низа политичких и друштвених ризика.

„Главни предстојећи догађај који носи ризик у Европи су избори у Немачкој, који би могли довести до даљих нестабилности”, преноси америчка мрежа Си-Ен-Би-Си.

У тренутку скромног и селективног привредног опоравка, Европа је бременита недоумицама. Да ли ће Ангела Меркел, одлучни противник даљег опроста грчких дугова, убедљиво победити на немачким изборима 22. септембра? Хоће ли Мађарска, којој је ЕУ ове седмице напречац ускратила 13 од 15 развојних програма, бити спремна да испуни све услове Брисела за исплату обећаног новца? Како ће Европска централна банка успети да наговори банкарски сектор да ипак олакша услове кредитирања привреде и потрошача?

„Европа је већ прешла више од пола изгубљене деценије”, сматра Бери Ајхенгрин, економски експерт са Универзитета Калифорнија.

Пету годину у привредно-финансијском урушавању, еврозона данас више подсећа на Јужну Америку у изгубљеној деценији осамдесетих година 20. века, него на источну Азију у тренутку залета из кризе 1997. Јужна Америка ратосиљала се своје кризе, тек након историјског отписивања ненаплативих дугова.