Град у Вишњичком пољу

Одлуком о изради плана детаљне регулације стамбеног насеља Вишњичко поље, коју је недавно усвојила Скупштина града, начињен је први корак ка остварењу идеје подизања око 900.000 квадрата на Дунавској падини, за будућих 25.000 становника. Да би Београд после више од деценије добио ново стамбено насеље са школом, обдаништем, спортским центром и установом културе, осим комплетирања планске документације, потребно је решити и имовинске односе.

Овај комплекс од око 80 хектара граничи се са Сланачким путем, односно насељем Вишњица, на северу, гробљем Лешће, на истоку, и Миријевом, на југу. Од Карабурме, са западне стране, одваја га будућа саобраћајница (спољна магистрална тангента), која би требало да повеже градски аутопут са Роспи ћупријом и преко планираног новог моста на Ади Хуји даље са Панчевачким путем.

Архитектонско урбанистичко решење професора Дарка и Милиније Марушић, победнички рад са конкурса од пре две године, послужило је као основ за сачињавање програма детаљне регулације. Изузетне визуре и поглед који "пуца" према Земуну и Фрушкој гори, са једне стране, и Панчеву, са друге, дају посебан квалитет овој локацији, па су се аутори потрудили да свако појединачно домаћинство има отворен поглед према реци, јер конфигурација терена тако нешто и омогућава.

Они су успели да обједине све категорије становања. Осим 7.500 станова у подножју падине и око 380 породичних кућа (у низу, засебних или резиденцијалних), пројектовали су и 600 социјалних станова. Ромске породице које тренутно живе у делу блока према гробљу Лешће аутори овог концепта нису желели да оставе по страни, већ су их интегрисали у насеље. Њихове уџерице су заменили новим кућама.

Центар насеља су сконцентрисали око постојећих циглана, којима су променили намену. Културни живот – изложбени простор, атељеа, библиотеку, сместили су у циглану "Рекорд", а уз њу су предвидели доградњу маркета, трговинског и угоститељског комплекса. Око "Козоре", друге сачуване циглане, сконцентрисани су спортски садржаји.

Будући да се у близини налази увала која је коришћена за потребе цигларске индустрије, архитекте су оживеле језеро и претвориле га у неку врсту јапанског врта, односно природног резервата.

Дрворед, односно зелени коридор у насељу је управљен према Земуну, а оријентир им је била кула Сибињанина Јанка.

Када је реч о саобраћајној мрежи, урбанисти су предвидели да Улица Сланачки пут има две траке по смеру на деоници од Роспи ћуприје до топлане Вишњичка бања, а одатле до уласка у гробље била би сужена за по једну траку. Спољна магистрална тангента, намењена за теретни саобраћај, планирана је као магистрала са по три траке по смеру. Унутрашњост насеља је испреплетена мрежом улица, које представљају паузу, односно предах између стамбених целина.