Како је левичар Басеску постао ултрадесничар

Од нашег дописника

Букурешт – Председник Трајан Басеску се ових врелих дана разлетео хеликоптером по Румунији од једног до другог пригодног масовног верског окупљања грађана, од једног до другог већег сеоског вашара, држећи ватрене патриотске говоре у одбрану свог „угроженог рода”.

Колико до јуче он се буквално грлио са данашњим „националним непријатељима”, лидерима мађарских аутономаша у Румунији, пио пријатељске кафице са њиховим будимпештанским покровитељем – премијером Виктором Орбаном, којима је јавно захваљивао што су га „мађарским гласовима” спасли избацивања из председничке палате „Котрочењ”.

Због тога се свет изненадио када је Басеску изјавио пре неки дан да се ставља на чело својеврсног регионалног крсташког покрета против мађарског сецесионизма и ревизионизма. По његовом мишљењу, данас је Мађарска постала „жариште нестабилности, не само за Румунију већ и за цео регион”, као и да је ово последња година „када се неки од мађарских грађана шетају лежерно по (румунској) Трансилванији”.

У новој Басескуовој патриотској реторици није пропуштена ни Србија, којој тек предстоји „да учини много корака да би постала демократска држава”, јер „не признаје националне мањине”. Да би био јаснији на шта мисли, Басеску потеже за историјом и тврди да је „асимилација Румуна у Тимочкој Крајини почела још пре 200 година”, истичући да се на српским просторима нико није бавио положајем националних мањина, па зато сада „многи тамошњи Румуни кажу да су Власи”.

Недавно је са потписом председника Басескуа, ступио на снагу румунски закон којим се за Румуне аутоматски проглашавају сви Цинцари, Власи, Молдављани у земљама око Румуније, па и шире и то без обзира како се изјашњавају о питању националне припадности. То неевропско својатање житеља романског порекла изван румунских граница није добро примљено у низу престоница не само балканских држава.

Овдашњи коментатори су помно почели да одгонетају шта се крије иза најновијих националистичких порива Басескуа коме догодине истиче други петогодишњи мандат. У тим се анализама наводи чињеница да је Басеску изгубио сваки поузданији ослонац не само код румунских бирача, него и у Демократско-либералној странци (ПДЛ), на чијем се челу налазио више година. Та се странка удаљила од њега, отказала му послушност и њега натерала да лично прогласи „развод”, а њом уз јавни театрални узвик „Адио, ПДЛ”.

Када догодине у децембру буде паковао своје кофере у председничкој палати „Котрочењ”, Басескуа, како тврде поједини, чека отварање афера које можда могу да га суоче са кривичним оптужбама. Како се овде пише, пред његовим се очима налази „Јељцинов пример”. Али, за разлику од „руског цара”, он моментално нема нашта да се у одступници ослони. И зато је замислио да на брзу руку створи нову партију која ће стасати за свега годину дана и пружити му ленгер спаса победом на изборима крајем 2014.

Басеску је најпре преко своје старије кћери, по струци правнице, званично регистровао фондацију „Народни покрет”, да би потом искористио то име за оснивање странке „Народни покрет”. Она је прогласила свој десничарски курс и под свој барјак позвала све оне који мисле десничарски, народњачки. Тако је Басеску преко ноћи од левичара постао „окорели” десничар.

На свој црни барјак он је одмах исписао ултранационалистичке пароле, знајући да оне најбрже „пролазе” код бирача. Посебно у земљи у којој не цветају социјално-економске руже иако је чланица ЕУ.

Одатле и најновије реторичко „шибање” суседа, уз нескривено очекивање да ће му „његови Румуни” поново поверовати и кренути за њим. Новом Басескуовом политичком пројекту одмах су се придружили разноразни ултраши из „Нове деснице”, „Нове републике” и „Форце чивиче”. Басескуу ништа не смета што су се ту сврстали и наследници бивших „легионара”, румунских фашиста зеленокошуљаша из предратних година.

Запажа се да су „басескуовци” већ почели да копирају класичну мађарску иредентистичку и сецесионистичку школу, коју су добро проучили на лицу места – у румунској Трансилванији.

Иако принуђена да политички кохабитира са шефом државе, владајућа Социјалдемократско-либерална коалиција (УСЛ), преко премијера Виктора Понте и председника сената Крина Антонескуа, иначе лидера либерала, оградила се од најновијих ултрашких изјава Басескуа и његовог новог спољнополитичког курса, оценивши да је он неодговоран, неприхватљив и нездрав за углед Румуније у свету.

Румунски дипломатски аналитичари упозоравају да ће најгоре бити ако се у предстојећим изборним кампањама и други политичари почети да утркују са Басескуом у ултранационалистичкој реторици.