Четвртак, 02.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ухапшен вођа Муслиманске браће

Ухапшен вођа Муслиманске браће
Мухамед Бади: армија жели коначни обрачун са Муслиманском браћом Фото Ројтерс

Каиро – Египатска влада која ужива подршку армије ухапсила је јуче лидера Муслиманске браће после крвавог обрачуна са њиховим присталицама, који разоткрива намеру да се разбије покрет који су први слободни избори у земљи избацили у врх власти, јавља Ројтерс.

Мухамед Бади (70), главни вођа Муслиманске браће, одведен је из свог стана у Наср Ситију на североистоку Каира, подручја где су шест недеља пре него што су растурени демонстранти захтевали повратак на власт свргнутог председника Мухамеда Мурсија.

Муслиманска браћа брзо су реаговала и за привременог вођу организације именовала Махмуда Езата (69), једног од Бадијевих помоћника, лекара који је био више пута хапшен. Медији наводе да је веома оштар, што је показао док је уз Бадија управљао Муслиманском браћом.

„Он ће преузети функцију врховног вође привремено пошто су снаге које су извеле крвави пуч ухапсиле Мухамеда Бадија”, наводи се на сајту тог покрета.

Државна агенција МЕНА јавља да је Бади одведен у затвор „Тора” на јужним ободима Каира, где су затворени и други лидери браће, али и бивши председник Хусни Мубарак.

Данас ће суд у Каиру размотрити петицију за ослобађање Мубарака уз кауцију, пошто је суд у понедељак одлучио да он више не може да буде у затвору под оптужбом корупције.

Браћа су осудила хапшење Бадија, коме је 38 година стар син убијен у петак током сукоба са снагама реда.

Он је у јулу оптужен за убиство током протеста пре Мурсијевог пада и заједно са двојицом заменика треба да се појави на суду 25. августа.

Локални медији преносе снимак ухашеног Бадија како смркнутог лица седи на софи док поред њега стоји човек са пушком.

Емитовање овог снимка има за циљ да понизи највишег функционера Муслиманске браће, чије хапшење значи да су сада сви припадници највиших ешалона исламистичког покрета иза решетака.

После деценија забрана и прогона, Муслиманска браћа су се после обарања Мубарака почетком 2011. појавила као најбоље организована политичка снага у земљи.

Данас их међутим држава оптужује за милитантност и субверзивне активности у стилу Ал Каиде, што браћа одлучно демантују.

Египат пролази кроз најкрвавију недељу унутрашњих сукоба од времена обарања монархије 1952: откако су власти прошле недеље разбиле два упоришта Муслиманске браће у Каиру, убијено је око 900 особа, укључујући стотинак полицајаца и војника.

Представник за штампу савеза окупљеног око Муслиманске браће саопштио је, међутим, да је број убијених присталица Мурсија, кога је војска свргла са власти 3. јула, достигао 1.400.

Високи комесар УН за људска права затражио је од египатских власти да одобре упућивање међународних посматрача како би проценили ситуацију, саопштено је јуче из канцеларије комесара у Женеви.

Високи комесар Нави Пилај заложила се прошле недеље за „независну, непристрасну и кредибилну” истрагу о крвопролићу током сузбијања протеста и поручила да одговорни за насиље морају да буду изведени пред лице правде.

Египат је у тродневној жалости после погибије 25 полицајаца на Синају, а за убиство се сумњиче исламски милитанти.

Нереди у Египту алармирали су САД и Европску унију, али Израел и неке земље Персијског залива предвођене Саудијском Арабијом позивају Запад да не кажњава нове владаре.

-----------------------------------------------------------

Ердоган: Израел иза свргавања Мурсија

Анкара – Турски премијер Реџеп Тајип Ердоган оптужио је јуче Израел да стоји иза свргавања председника Египта Мухамеда Мурсија.

„За Египат су рекли: демократија се не налази у гласачкој кутији. Ко стоји иза тога? Израел. Имамо доказ за то”, истакао је премијер цитирајући изјаву израелског министра правде са форума одржаног 2011. у Француској, када је наводно рекао да Мурсијева Муслиманска браћа неће моћи да остану на власти чак и да победе на изборима, јавља Танјуг позивајући се на АФП.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.