Буш: Русија нам није непријатељ

Председник Буш је јуче у Прагу, на почетку своје осмодневне турнеје по Европи, настојао да "спусти лопту" у последњих дана заоштреној реторици са руским председником Путином, која је по много чему подсетила на хладноратовска сучељавања."Русија нам није непријатељ", поручио је амерички председник у првом од два говора у чешкој престоници, одакле је синоћ отпутовао у Немачку, где од данас учествује на по много чему изузетно важном самиту Г-8, седам великих економија западног савеза и Русије.

Самит у немачком морском одмаралишту Хајлигендам првобитно је требало да за главне теме има политички договор о заустављању климатских промена и помоћ Африци, али је то засењено најновијим вербалним окршајима на релацијама између Москве и Вашингтона поводом америчке намере да у Чешкој и Пољској постави ракетне системе који су, према образложењу које је и јуче поновио Буш, намењени одбрани од "непоћудних држава", поименце Ирана и Северне Кореје.

Русија, међутим, са прилично уверљивим аргументима (Иран не поседује ракете од којих Запад треба да се брани са територија некадашњих савезника Москве) ово није прихватила, па је прво показала да поседује нове ракете које симултано могу да гађају више циљева на велику даљину, после чега је председник Путин (у прошли петак) рекао да ће руске оружане снаге морати да пронађу нове циљеве – у Европи. Иако је накнадно образложено како је то био хипотетичан одговор на хипотетичко питање, утисак озбиљног погоршавања руско-америчких односа је остао – у Вашингтону је високи званичник администрације ситуацију описао као "на ивици кризе".

Ново америчко нуклеарно оружје које би овога пута било много ближе Русији него током хладног рата, при том је само један елеменат у све сложенијем мозаику односа Запада и Москве, у којем су и ракете и нафтоводи, европске енергетске бриге, руски суседи и амерички проблеми са спољном политиком чији су резултати у све већем нескладу са прокламованим циљевима и месијанским амбицијама, од Ирака, преко Ирана – до Косова.

Косово је такође у средишту самита Г-8, уочи којег је – управо у понедељак – Вашингтон подигао улог у дипломатском покеру с Москвом, најавом о резолуцији која би овом делу Србије дала "надзирану независност".

До овога је дошло пошто је са руске стране, на Путиновој конференцији за новинаре одржаној у петак у Кремљу, још једном образложено зашто се Москва противи журби, зашто би предложено решење било штетно – и зашто не може да буде "јединствено", већ само преседан који би покренуо серију сличних сепаратистичких захтева на свим меридијанима.

Да ли ће до гласања ове недеље заиста и доћи, засад је неизвесно: руски амбасадор у Савету безбедности је изјавио да "на последњим консултацијама нису помињани рокови", док је актуелни председавајући овог тела, белгијски амбасадор Џон Вербек изјавио "да ће се следећих дана видети како се ствари развијају на састанку Г-8".

Сигнал, дакле, треба да дође из Хајлигендама, где ће се Буш и Путин срести и у четири ока, у настојању да се можда боље (спо)разумеју око многих питања и још једном сагледају да ли су подручја у којима се разилазе многобројнија од оних у којима се слажу, а несугласице важније од сарадње.

Ваља имати у виду и да су обојица при крају мандата, и да ниједан не жели да оде у историју као онај који је попустио. Бушу је, при том, унеколико теже: његова постигнућа су много мања од обећања, слабији је на крају него што је био на почетку. Код Путина је обрнуто: обновљено самопоуздање Русије досад је највећи изазов униполарности која је створена после колапса Совјетског Савеза.

То је декор у којем и најновије провокације са обе стране треба сагледавати као елементе дипломатије. Заоштрена реторика је одраз реалности, али у високој политици и речи су дела.

--------------------------------------------------------------------------

Радари и визе

Специјално за "Политику"
Праг, 5. јуна – "Хладни рат је одавно прошлост", истакао је на конференцији за  новинаре амерички председник Џорџ Буш после данашњих разговора с чешким председником Вацлавом Клаусом и премијером Миреком Тополанеком који су за главну тему имали постављање радара америчке антиракетне базе у Чешкој.

Буш је поновио да се ради о дефанзивном систему који није усмерен против Русије него против земаља које угрожавају светски мир и сигурност. Позвао је Русију и да суделује у пројекту антиракетне одбране.

Чешка страна је у разговорима дала јасно до знања америчком председнику да – упркос отпору појединих странака и анкетама које показују да је већина Чеха против базе – нема ништа против овог пројекта. Буш је са своје стране високо оценио чешки допринос у међународним мисијама у Ираку, Авганистану и другим земљама и обећао да ће се заложити за то да се за чешке грађане до краја његовог мандата укину америчке визе. Премијер Тополанек је сматрао за потребно да напомене да се не ради о "везаној трговини" него да "те две ствари – радар и визе – теку паралелно". На конференцији за штампу новинари нису могли да постављају питања.

Буш је први амерички председник у историји који је Чешку односно бившу Чехословачку посетио два пута. Први пут је овде био новембра 2002, на самиту Атлантског пакта.