Преправка се отегла, ортаци се погађају

 Сећам се давне приче како је неки наш комшија са много деце, гледајући их увече мусаве, говорио: „Бре, какви сте?! Не знам да ли да вас перем или правим нову.“ Пред сличном дилемом недељама стоји и двојац Дачић–Вучић.

Они су започели и никако да заврше преправку (реконструкцију) неуспеле владе. Подсетимо (себе и њих): они су је правили, били селектори и обавезни су, а имају и право, да је поправе. Већ су отпустили неколико неуспелих министара. Листа „жртвених јарчева“ би могла да буде и дужа ако се постави питање зашто су изостали обећани, очекивани резултати.

Да би поправка владе била успешна, „селектори“ би морали да овог пута примене ново мерило: у владу не улази наш, странци одан и заслужан човек, већ зналац, маштовит, одлучан и непоткупљив!

Треба се сетити да је препород Кине почео оног часа кад је прихваћен савет Денг Сјаопинга: „Није важно да ли је мачка бела или црна. Важно је да лови мишеве“. Страначка припадност као најважнији услов је била грешка, па се догодило да ресор културе добије посластичар, а рударство човек који сања немогућ сан о пловном путу Морава – Вардар – Егејско море.

Наименовање млађаног Лазара Крстића за министра финансија, до сада политички неопредељеног, наговештава да је такав критеријум напуштен. И то је добро.

Помињање Доминик Строс-Кана и других странаца је признање да је кадровски арсенал владајућих странака мршав: оне немају своје, странци одане, а способне, искусне људе! Преправка се отегла зато што се ортаци погађају. Настоје да из тог посла не изађу „кратких рукава“, са мање ресора и утицаја.

Од замене министара важније je да се 26. августа Народној скупштини и Србији (Urbi et Orbi) – објави програм преправљене владе. Али, за месец и по дана о томе није било речи, а управо је у томе кључ успеха.

Влада коју преправљају годину дана се претежно бавила „датумом“, Европском унијом, Косовом, криминалом и корупцијом. То јесу важна питања, али су остала нетакнута много важнија – привредни опоравак, реиндустријализација, стратегија брзог развоја аграра и у томе, посебно, програм наводњавања.

Да мање зависимо од неба и скидамо две жетве, имамо вишкове хране за извоз. Као ни претходне ни ова влада није радила на обнови задружног покрета, уједињавање 470.000 малих поседника у задруге и велике пословне системе.

Листа заборављених тема и послова је подужа. Да се влада бар подједнако бавила и тим невољама – имали бисмо, и поред глобалне економске кризе, већу стопу привредног раста, мање незапослених и сиромашних, раст куповне моћи и стандарда грађана.

Да не заборавим: као ни локалне власти ни влада се није трудила да буде ефикаснија, није показала да цени и поштује време, као опште добро. Да брже, по краћем поступку доноси одлуке и решења.

Преправка мора да додирне и свест о влади као колективном телу, солидарно одговорном за бољитак грађана. До сада то није била! Спреман сам да сведочим и поднесем доказе приличне ресорско-страначке подељености! Зато и није било брзих договора шефова ресора који се прожимају, па ни бољих резултата.

Елем, кад се боље погледа – програм и „курс пловидбе“ јесте питање које је најпре требало размотрити.

Још није касно да се то уради. Уосталом, у сваком подухвату – преправке или градње од темеља – полази се од замисли и пројекта, а потом се траже најбољи палири и вешти мајстори – министри. То је природан, добитнички ред потеза. Остаје нада да је тандем Дачић–Вучић већ савладао ту деоницу.

Ако јесте, онда нема места за двојбу: можда ће и преправка владе, „прање мусавих“, бити довољна да за неку другу прилику одложи превремене изборе.

Председник Покрета „Богата Србија“