Обележен Светски дан животне средине

Нацрт Националне стратегије одрживог развоја, која омогућава придруживање Србије у Агенду 21. века, биће усвојен на седници владе почетком следећег месеца, најавио је јуче у Скупштини града Божидар Ђелић, потпредседник Владе Србије. Он је на свечаности одржаној поводом Светског дана животне средине објаснио да ће после тога доћи до јавне расправе која ће бити завршена до октобра, када ће у нашој земљи бити одржана Међународна конференција о животној средини у Европи. Планирано је да конференцији присуствује око 7.000 стручњака, као и сви европски министри из ове области.

– Национална стратегија има три стуба. Први стуб је одрживи развој (животна средина), други је економија, а трећи социјални услови. Сви они заједно чине целину и могућност да се Србија укључи у Агенду 21. века – истакао је Ђелић.

Др Саша Драгин, министар заштите животне средине, нагласио је да држава, локална заједница и сви грађани заједно раде, јер само тако може доћи до решења проблема који су се нагомилали.

– Сада су створени услови да Србију уведемо у Европу и да сваком човеку омогућимо право на живот у чистој средини. Око 30 одсто регулатива које треба да ускладимо са земљама ЕУ су из области заштите животне средине. Новоформирано министарство ће се ухватити у коштац и са еколошким "црним рупама" попут Панчева, Бора, Великог бачког канала – објаснио је министар Драгин.

Он је истакао да треба помоћи људима који живе у нехигијенским насељима, попут оних испод моста Газела, који немају грејање и основне услове за живот.

– То не сме да се дешава. Људи морају да почну другачије да размишљају, по оној чувеној реченици "Мисли глобално, делуј локално". Србија поново мора да постане лидер у овој области – додао је Драгин.

На скупу је представљена и публикација "Квалитет животне средине града Београда у 2006. години" у којој су на веома стручан начин представљени подаци о стању квалитета животне средине у српској престоници. Стручњаци су објаснили да се бележе "црне тачке" на којима је углавном зими повећана количина тешких метала, а објашњено је да је у порасту загађење ваздуха због саобраћаја и да о томе треба повести рачуна. Забрињавајућа је чињеница да је узрок 30 одсто болести управо у животној средини, о чему готово нико не размишља.

– Испитивање површинских вода у прошлој години показало је погоршање квалитета вода свих већих река на подручју града, а ситуација је лошија у односу на период у последњих десет година. Комунална бука представља велики проблем и од 30 мерних места на 24 су биле премашене прописане вредности, углавном у стамбеним зонама и прометним саобраћајницама. У води, ваздуху и земљишту у престоници нема повећане радиоактивности – рекла је др Снежана Матић-Бесарабић, заменица директора Градског завода за јавно здравље.

Гости су овом приликом могли да чују и резултате студије "Просторне основе за заштиту предела очуваних природно-историјских вредности на подручју Београда", коју је израдила група аутора са Шумарског факултета.