Редитељ сваким центиметром своје душе

У младој израелској кинематографији, која има само 60 година, а тек је у последњих десетак доживела егзистенцијални скок у светску пажњу, једно редитељско име које континуирано траје, посебно се издваја. Еран Риклис. Посебна планета у израелском и европском филму. Риклис, који се ујутру буди са филмом, прави филм у току целог дана и са њим одлази на спавање – у улози редитеља, сценаристе и продуцента. И тако готово 30 година. Целу једну кинематографску генерацију.

И то је један од многих разлога зашто је међународни фестивал „Синема сити“, у свом шестом издању, приредио ретроспективу коју прати и посебна публикација, и уприличио доделу награде Ибис за допринос европском и светском филму која ће Ерану Риклису бити додељена у ноћи свечаног отварања, у понедељак 26. августа.

Удружен са Федеором – Федерацијом критичара Европе и Медитерана, и уз подршку амбасаде Израела у Београду, „Синема сити“ жели да скрене пажњу на овог филмског редитеља – аутора филмова: „Сиријска млада“, „Куп финала“, „Лимуново дрво“, „Менаџер људских ресурса“ или, недавно промовисаног, „Маслина“ – који је успео да у сваком тренутку и у сваком од својих филмова остане доследан себи, сопственој етици и естетици у перцепцији света, људског постојања и свакодневног живота.

Током фестивалских дана, до 1. септембра ће српска публика бити у прилици да, гледајући Риклисове филмове, спозна да он воли да у њима има комичке и драмске елементе из једноставног разлога што је баш такав и живот. За њега то чини текстуру живота – то кретање од великих трагедија до великих комедија, било лично или глобално, од дана до дана, када се свашта догоди, а ми смо и даље живи. То је врста става, поглед којим он посматра узаврели живот на Блиском истоку.

Иако је Блиски исток, суживот и конфликте Израелаца и Палестинаца, тешко одвојити од политике, Еранови филмови нису политички у буквалном смислу речи. Они се баве психолошким, економским и политичким границама са којима се суочавају његови јунаци, баш као и многи појединци широм света који сваког дана треба да доносе какве важне одлуке, свесни постојања оваквих граница. Сви Риклисови филмови су о људима суоченим са бирократијом, људима који се, хтели или не, баве глобалним политичким и друштвеним ситуацијама и проблемима којима су бомбардовани из медија. Зато се његови филмови уздижу изнад региона и постају универзално признати и поштовани. У свету филма тај дах свежег ваздуха доноси редитељ Еран Риклис, чији лепо израђени, дирљиви филмови стварају у публици потребу да се нешто уради боље, да се мисли боље, да се буде бољи.

Рилклисов визуелни стил се заснива на приступу: мање је више. Често симулира људски вид. Он проналази адекватно сочиво и праву удаљеност камере, прави приступ публици како би је што више и физички укључио у оно што гледа. Он поштује своје глумце, подстиче их да достигну свој врхунац, стимулише их да буду аутентични у отелотворавању ликова. Да би у својим ликовима били ближи стварним људима, да би били што ближи стварном животу. Смешном и драматичном у исто време.

Риклис је током плодне каријере снимао филмове свих жанрова. Политичке драме, мјузикле, путописе, биографије, филмове неизвесности, адаптације бестселера, велики број ТВ реклама – шта год је филмски свет имао да понуди. Као професионалац и неко ко тачно зна шта филм мора да има да би привукао публику, он зна како да искомбинује праве састојке за сваки филм, сваку тему које се дотакне. У поступку припрема и снимања филма не труди се да се превише укључи у друге професије. Он друге сегменте, попут фотографије или монтаже, препушта професионалцима у тим пољима, а за своје филмове бира увек најбољу поставу. Једноставно, Еран Риклис је филмски редитељ. И то сваким центиметром своје душе.