Reditelj svakim centimetrom svoje duše

U mladoj izraelskoj kinematografiji, koja ima samo 60 godina, a tek je u poslednjih desetak doživela egzistencijalni skok u svetsku pažnju, jedno rediteljsko ime koje kontinuirano traje, posebno se izdvaja. Eran Riklis. Posebna planeta u izraelskom i evropskom filmu. Riklis, koji se ujutru budi sa filmom, pravi film u toku celog dana i sa njim odlazi na spavanje – u ulozi reditelja, scenariste i producenta. I tako gotovo 30 godina. Celu jednu kinematografsku generaciju.

I to je jedan od mnogih razloga zašto je međunarodni festival „Sinema siti“, u svom šestom izdanju, priredio retrospektivu koju prati i posebna publikacija, i upriličio dodelu nagrade Ibis za doprinos evropskom i svetskom filmu koja će Eranu Riklisu biti dodeljena u noći svečanog otvaranja, u ponedeljak 26. avgusta.

Udružen sa Fedeorom – Federacijom kritičara Evrope i Mediterana, i uz podršku ambasade Izraela u Beogradu, „Sinema siti“ želi da skrene pažnju na ovog filmskog reditelja – autora filmova: „Sirijska mlada“, „Kup finala“, „Limunovo drvo“, „Menadžer ljudskih resursa“ ili, nedavno promovisanog, „Maslina“ – koji je uspeo da u svakom trenutku i u svakom od svojih filmova ostane dosledan sebi, sopstvenoj etici i estetici u percepciji sveta, ljudskog postojanja i svakodnevnog života.

Tokom festivalskih dana, do 1. septembra će srpska publika biti u prilici da, gledajući Riklisove filmove, spozna da on voli da u njima ima komičke i dramske elemente iz jednostavnog razloga što je baš takav i život. Za njega to čini teksturu života – to kretanje od velikih tragedija do velikih komedija, bilo lično ili globalno, od dana do dana, kada se svašta dogodi, a mi smo i dalje živi. To je vrsta stava, pogled kojim on posmatra uzavreli život na Bliskom istoku.

Iako je Bliski istok, suživot i konflikte Izraelaca i Palestinaca, teško odvojiti od politike, Eranovi filmovi nisu politički u bukvalnom smislu reči. Oni se bave psihološkim, ekonomskim i političkim granicama sa kojima se suočavaju njegovi junaci, baš kao i mnogi pojedinci širom sveta koji svakog dana treba da donose kakve važne odluke, svesni postojanja ovakvih granica. Svi Riklisovi filmovi su o ljudima suočenim sa birokratijom, ljudima koji se, hteli ili ne, bave globalnim političkim i društvenim situacijama i problemima kojima su bombardovani iz medija. Zato se njegovi filmovi uzdižu iznad regiona i postaju univerzalno priznati i poštovani. U svetu filma taj dah svežeg vazduha donosi reditelj Eran Riklis, čiji lepo izrađeni, dirljivi filmovi stvaraju u publici potrebu da se nešto uradi bolje, da se misli bolje, da se bude bolji.

Rilklisov vizuelni stil se zasniva na pristupu: manje je više. Često simulira ljudski vid. On pronalazi adekvatno sočivo i pravu udaljenost kamere, pravi pristup publici kako bi je što više i fizički uključio u ono što gleda. On poštuje svoje glumce, podstiče ih da dostignu svoj vrhunac, stimuliše ih da budu autentični u otelotvoravanju likova. Da bi u svojim likovima bili bliži stvarnim ljudima, da bi bili što bliži stvarnom životu. Smešnom i dramatičnom u isto vreme.

Riklis je tokom plodne karijere snimao filmove svih žanrova. Političke drame, mjuzikle, putopise, biografije, filmove neizvesnosti, adaptacije bestselera, veliki broj TV reklama – šta god je filmski svet imao da ponudi. Kao profesionalac i neko ko tačno zna šta film mora da ima da bi privukao publiku, on zna kako da iskombinuje prave sastojke za svaki film, svaku temu koje se dotakne. U postupku priprema i snimanja filma ne trudi se da se previše uključi u druge profesije. On druge segmente, poput fotografije ili montaže, prepušta profesionalcima u tim poljima, a za svoje filmove bira uvek najbolju postavu. Jednostavno, Eran Riklis je filmski reditelj. I to svakim centimetrom svoje duše.