Плате неће у рикверц

Свако претеривање шкоди, лако ћемо се сви сложити, само од претераног повећања плате, па макар и не била зарађена, никога не би заболела глава. Али, економисти не мисле тако и после недавно саопштених података званичне статистике о кретању зарада од почетка ове године – хорски позивају на узбуну.

Просечна плата без пореза и доприноса у Србији исплаћена у априлу била је 26.632 динара, или у еврима – по курсу од 82 динара – 324,78 евра. У поређењу са исплаћеном у истом месецу 2006. године номинално је била већа за 27,51 а реално за 23,32 одсто. Од почетка јануара до краја априла, у односу на плату исплаћену у истом периоду 2006. године, у просечним ковертама било је за 29,51 одсто више динара, а за њу је могло да се купи за 24,05 одсто више робе.

Наведено лепо звучи, али је невоља у томе што толике повишице у тако кратком року нису последица процвата наше економије, производње, продаје произведеног и наплате продатог... 

На неодрживост огромног раста зарада од краја прошле и у првим месецима ове године указали су и стручњаци из Међународног монетарног фонда. Упозорили су да ће такав раст плата и расипнички скројен буџет за 2007. сигурно трасирати пут расту инфлације.

Раст зарада у прва четири месеца ове године у највећој је мери последица повећања плата које се исплаћују из буџета и у јавним предузећима. То се дешавало углавном у другој половини 2006, а нарочито у предизборној грозници у последња три месеца прошле године. Претходио је ребаланс државне касе у октобру, али је убрзани раст настављен и у првим месецима ове године. Укупан фонд зарада је повећан за 30 одсто, а у јавном сектору и целих 35 процената.

Људи од економске струке су благовремено упозоравали да ће напрасно наступање бољег живота за запослене у државним службама и предузећима ипак морати да се плати. Истини за вољу, на то су указивали економисти из опозиционих странака. Сада неки од њих чине део владе која брине о националној економији, па им једино преостаје да се суоче с последицама. Тако је овогодишњи четворомесечни спољнотрговински дефицит већи за 40,1 одсто, достигавши за тај период године рекордне 2,73 милијарде долара. Јер, увећане зараде као и исплаћена дуговања државе за пензије по правилу су трошени на куповину увезене робе.

И док су зараде у Србији у прва четири месеца расле знатно брже од земаља у окружењу, заостајао је раст бруто друштвеног производа (БДП), указао је уредник билтена "Макроекономске анализе и трендови" Стојан Стаменковић. Ако се такав тренд настави, прети опасност да наша земља заостане у привредном развоју. Јасно је, казао је он, да се део бруто друштвеног производа прелива у зараде, а пошто нема инвестиционе активности која би нам поправила положај, може се десити да зараде брзо буду девалвиране кроз повећану инфлацију.

Како спречити могуће последице овог високог раста зарада?

Стаменковић се залаже да се плате у јавном сектору врате на режим који је важио у време аранжмана са Међународним монетарним фондом. И гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић би зарад очувања стабилности цена "највише сасекао издвајања за плате".

Али, министар финансија Мирко Цветковић, каже да на евентуално смањивање зарада у јавном сектору нико не може да рачуна.

– Сада није могуће смањивати зараде у јавном сектору и од те негативне константе мора се поћи у креирању буџета за ову годину – рекао је Цветковић приликом јучерашњег гостовања у "Политици". – Чињеница је да су оне веома високе, али ретроактивно не можемо да их смањујемо, па ћемо инсистирати на смањењу трошкова у јавним предузећима како бисмо их покрили из зарађеног дохотка. Поред тога, сигурно је да ће политика плата у државним службама бити рестриктивна. Убудуће на повишицу ће моћи да рачунају само они који је буду зарадили бољим радом и смањивањем трошкова.

Дакле, напрасно повећање плата протеклих месеци стоји као кнедла у грлу и мораће да се прогута. Као што и предизборно удварање има своју цену, а платиће га грађани. Као потрошачи услуга јавних предузећа или порески обвезници.