Plate neće u rikverc

Svako preterivanje škodi, lako ćemo se svi složiti, samo od preteranog povećanja plate, pa makar i ne bila zarađena, nikoga ne bi zabolela glava. Ali, ekonomisti ne misle tako i posle nedavno saopštenih podataka zvanične statistike o kretanju zarada od početka ove godine – horski pozivaju na uzbunu.

Prosečna plata bez poreza i doprinosa u Srbiji isplaćena u aprilu bila je 26.632 dinara, ili u evrima – po kursu od 82 dinara – 324,78 evra. U poređenju sa isplaćenom u istom mesecu 2006. godine nominalno je bila veća za 27,51 a realno za 23,32 odsto. Od početka januara do kraja aprila, u odnosu na platu isplaćenu u istom periodu 2006. godine, u prosečnim kovertama bilo je za 29,51 odsto više dinara, a za nju je moglo da se kupi za 24,05 odsto više robe.

Navedeno lepo zvuči, ali je nevolja u tome što tolike povišice u tako kratkom roku nisu posledica procvata naše ekonomije, proizvodnje, prodaje proizvedenog i naplate prodatog... 

Na neodrživost ogromnog rasta zarada od kraja prošle i u prvim mesecima ove godine ukazali su i stručnjaci iz Međunarodnog monetarnog fonda. Upozorili su da će takav rast plata i rasipnički skrojen budžet za 2007. sigurno trasirati put rastu inflacije.

Rast zarada u prva četiri meseca ove godine u najvećoj je meri posledica povećanja plata koje se isplaćuju iz budžeta i u javnim preduzećima. To se dešavalo uglavnom u drugoj polovini 2006, a naročito u predizbornoj groznici u poslednja tri meseca prošle godine. Prethodio je rebalans državne kase u oktobru, ali je ubrzani rast nastavljen i u prvim mesecima ove godine. Ukupan fond zarada je povećan za 30 odsto, a u javnom sektoru i celih 35 procenata.

Ljudi od ekonomske struke su blagovremeno upozoravali da će naprasno nastupanje boljeg života za zaposlene u državnim službama i preduzećima ipak morati da se plati. Istini za volju, na to su ukazivali ekonomisti iz opozicionih stranaka. Sada neki od njih čine deo vlade koja brine o nacionalnoj ekonomiji, pa im jedino preostaje da se suoče s posledicama. Tako je ovogodišnji četvoromesečni spoljnotrgovinski deficit veći za 40,1 odsto, dostigavši za taj period godine rekordne 2,73 milijarde dolara. Jer, uvećane zarade kao i isplaćena dugovanja države za penzije po pravilu su trošeni na kupovinu uvezene robe.

I dok su zarade u Srbiji u prva četiri meseca rasle znatno brže od zemalja u okruženju, zaostajao je rast bruto društvenog proizvoda (BDP), ukazao je urednik biltena "Makroekonomske analize i trendovi" Stojan Stamenković. Ako se takav trend nastavi, preti opasnost da naša zemlja zaostane u privrednom razvoju. Jasno je, kazao je on, da se deo bruto društvenog proizvoda preliva u zarade, a pošto nema investicione aktivnosti koja bi nam popravila položaj, može se desiti da zarade brzo budu devalvirane kroz povećanu inflaciju.

Kako sprečiti moguće posledice ovog visokog rasta zarada?

Stamenković se zalaže da se plate u javnom sektoru vrate na režim koji je važio u vreme aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom. I guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić bi zarad očuvanja stabilnosti cena "najviše sasekao izdvajanja za plate".

Ali, ministar finansija Mirko Cvetković, kaže da na eventualno smanjivanje zarada u javnom sektoru niko ne može da računa.

– Sada nije moguće smanjivati zarade u javnom sektoru i od te negativne konstante mora se poći u kreiranju budžeta za ovu godinu – rekao je Cvetković prilikom jučerašnjeg gostovanja u "Politici". – Činjenica je da su one veoma visoke, ali retroaktivno ne možemo da ih smanjujemo, pa ćemo insistirati na smanjenju troškova u javnim preduzećima kako bismo ih pokrili iz zarađenog dohotka. Pored toga, sigurno je da će politika plata u državnim službama biti restriktivna. Ubuduće na povišicu će moći da računaju samo oni koji je budu zaradili boljim radom i smanjivanjem troškova.

Dakle, naprasno povećanje plata proteklih meseci stoji kao knedla u grlu i moraće da se proguta. Kao što i predizborno udvaranje ima svoju cenu, a platiće ga građani. Kao potrošači usluga javnih preduzeća ili poreski obveznici.