Одлаже се резолуција о Косову

Одлука донета у Хајлигендаму саопштена је у Њујорку: Европска унија и САД сложиле су се јуче да се гласање о резолуцији о Косову у Савету безбедности одложи док се на управо започетом самиту Групе 8 не заврши дебата о овој теми, која би требало да почне данас, када се лидери осам земаља западног савеза и Русије окупе на радном ручку.Одлуку су у Уједињеним нацијама јуче саопштили амерички амбасадор Залмеј Калилзад и шеф немачке мисије при светској организацији Томас Матушек (Немачка је садашњи председавајући ЕУ). Формално, одлуку о одлагању донели су спонзори резолуције у Савету безбедности.

Одлука представља заокрет у односу на изјаву од понедељка, када је у Савету проглашена "недеља Косова" и најављено гласање. Упитан да ли ипак очекује да до изјашњавања дође ове недеље, амерички дипломата је, како преноси АП, одговорио: "Видећемо шта ће се догодити сутра – идемо корак по корак".

Немачки амбасадор је међутим био одређенији: "Оно што сада чинимо то је да слушамо – слушамо Русе. Они с времена на време износе нове идеје, ми их саслушамо и врло пажљиво размотримо, али досад ниједна није била она која би разрешила проблем".

Амбасадор Матушек је, у овом контекту навео да је јуче одржан посебан састанак канцеларке Меркел са председником Бушом, а да су у плану и сусрети Меркелова-Путин, као и Буш – Путин.  "Надамо се да ће доћи до неке врсте разумевања… Ако то не буде случај, онда, наравно, случај се враћа овде у Њујорк, где ћемо поново размотрити ситуацију…"

Самит неслоге на три фронта

Одлагање изјашњавања о резолуцију која је Косову требало да прући "надгледану независност", тако је постао први практичан резултат овогодишњег неформалног окупљања лидера најбогатијих и најмоћнијих земаља, самит Групе 8, који је синоћ у најстаријем поморском одмаралишту  Немачке, почео уз традиционално заједничко фотографисање на црвеном тепиху, али и прогнозе да ће његова постигнућа бити скромнија од првобитних очекивања.

Замишљен као интимна дебата међу истомишљеницима о најважнијим светским проблемима – ова врста разговора одржана је први пут 1975. у Рамбујеу, усред нафтне кризе која је запретила светској економији – овогодишњи скуп  у Хајлигендаму почео је осенчен неслогом учесника око три нимало лака проблема. Иако се очекивало да у разговорима доминира усаглашавање стратегије и конкретних мера за суочавање са глобалним загревањем, у први план је избило нагло захлађење између Америке и Русије поводом намере Вашингтона да на територијама бивших савезника Москве, у Чешкој и Пољској, постави системе антиракетне одбране. Најзад, ту су и засад непомирљиве разлике између позиција западних савезника и Русије о томе како, колико брзо, и на основу којих принципа дефинисати статус јужне покрајине Србије, Косова.

На самом почетку самита, који прати уобичајени декор антиглобалистичких протеста и окршаја демонстраната и полиције , извесно је да ће превазилажење међусобних разлика на ова три фронта бити мукотрпно, са веома малим изгледима за консензус, али великом приликом да се још једном одмери реалност сопствених и туђих позиција.

На самиту су од синоћ близу један другог и Буш и Путин. Пошто је прекјуче ујутру прво настојао да отклони руске бојазни од ракетног штита, амерички председник је само неколико сати касније свом пријатељу Владимиру дао негатину оцену из демократије, да би јуче у Немачкој опет спустио тон изјавом  да "Русија неће напасти Европу".  Два председника се данас састају ван главне сцене самита, а на питање да ли очекује да тај састанак буде "напет",  Буш је одговорио да то не очекује и да ће "порадити да тако не буде".  Права убеђивања и разјашњења између њих двојице очекују се међутим тек приликом њиховог интимног сусрета на Бушовом имању у Америци, 1. и 2. јула.

И једна и друга страна јуче су упадљиво настојале да у изјавама умање значај и димензије међусобних разлика, пошто је обострана реторика претходних дана по много чему наликовала на ону из хладноратовска времена.

Можда је најреалистичнију прогнозу онога што се може постићи кад је о овој теми реч, дао британски премијер: "Мислим да ће иза сцене Г-8 бити прилика за отворене разговоре о Русији, са Русијом", казао је Тони Блер, који 27. јуна, после десет година на власти, престаје да буде прва личност британске политике.

Климатско разочарење

Највеће разочарење самит Г-8 ће донети у области у којој су најављивана највећа постигнућа: климе. Домаћица овогодишњег скупа, канцеларка Ангела Меркел је већ раније испословала европски консензус око тога да се до половине овог века количина угљен диоксида којег индустрија и цивилизација емитују у атмосферу преполови, да се до 2020. енергетска ефикасност повећа за 20 одсто и тиме пораст просечне глобалне температуре  задржи у границама две степена – али Американци су јој на самом почетку самита ставили до знања да се таквом споразуму неће приклонити.

Вашингтон је поручио да неће прихватити климатске циљеве, али је то одбијање зашећерио објашњењима да најновија Бушова иницијатива – да се у следећих 18 месеци постигне консензус највећих загађивача атмосфере и они сами одреде националне стратегије и бројке за обуздавање загревања – не подрива напоре Уједињених нација, него им само помаже. У сваком случају, порука је била недвосмислена: Г-8 није место где се одређује колико ће се ко жртвовати у спасавању планете.

Меркелова и Буш су о овој теми разговарали током ручка и потом настојали да оставе утисак да разлике нису тако велике како изгледају. Како је пренела америчка агенција Блумберг, Меркелова је после овог сусрета поручила да постоје "добри изгледи да се на самиту дође до заједничке позиције". Буш је пак узвратио да он има "јаку жељу" да сам њом ради на платформи за суочавање са проблемом гасова који изазивају глобално загревање.

Немачка канцеларка је међутим касније, у интервјуу немачкој телевизији, наговестила да неће инсистирати на даљим уступцима САД. "Позиције су различите и не може се очекивати да се превазиђу преко ноћи", рекла је.

У оваквим околностима мало је изгледа да се много времена посвети Косову – оно ће бити тема током сутрашњег ручка  - али су амбасадори у Савету безбедности добили оно што су очекивали: јасан сигнал да засад не приступају гласању о резолуцији којој се најодлучније противе Србија и Русија.

Буш  је у уторак увече у Прагу још једном потврдио, састајући се са незваничним путујућим амбасадором косовских Албанаца Ветоном Суројием, да је за брзо решење. Пошто је сада извесно да се о резолуцији неће гласати ове недеље, како је пре неки дан провокативно најављено, чини се да би одлучивање о овоме могло да уђе у нешто мирније и свакако спорије воде, са вероватноћом да се договор о евентуалном расплету постигне тек на јулском самиту Буша и Путина.

Поред  Меркелове, Буша и Путина, у Хајлигендаму су од синоћ и Тони Блер (коме је ово последњи самит), Никола Саркози (по први пут у овако елитном друштву), затим Романо Проди, Шинзо Абе, Стивен Харпер (Канада) и председник Европске комисије Жозе Мануел  Борозо.

Као придружени учесници, овога пута позвани су и високи званичници Кине, Индије, Бразила , Мексика и Јужне Африке, да на крају самита изнесу своја виђења глобалних прилика.