Odlaže se rezolucija o Kosovu

Odluka doneta u Hajligendamu saopštena je u Njujorku: Evropska unija i SAD složile su se juče da se glasanje o rezoluciji o Kosovu u Savetu bezbednosti odloži dok se na upravo započetom samitu Grupe 8 ne završi debata o ovoj temi, koja bi trebalo da počne danas, kada se lideri osam zemalja zapadnog saveza i Rusije okupe na radnom ručku.Odluku su u Ujedinjenim nacijama juče saopštili američki ambasador Zalmej Kalilzad i šef nemačke misije pri svetskoj organizaciji Tomas Matušek (Nemačka je sadašnji predsedavajući EU). Formalno, odluku o odlaganju doneli su sponzori rezolucije u Savetu bezbednosti.

Odluka predstavlja zaokret u odnosu na izjavu od ponedeljka, kada je u Savetu proglašena "nedelja Kosova" i najavljeno glasanje. Upitan da li ipak očekuje da do izjašnjavanja dođe ove nedelje, američki diplomata je, kako prenosi AP, odgovorio: "Videćemo šta će se dogoditi sutra – idemo korak po korak".

Nemački ambasador je međutim bio određeniji: "Ono što sada činimo to je da slušamo – slušamo Ruse. Oni s vremena na vreme iznose nove ideje, mi ih saslušamo i vrlo pažljivo razmotrimo, ali dosad nijedna nije bila ona koja bi razrešila problem".

Ambasador Matušek je, u ovom kontektu naveo da je juče održan poseban sastanak kancelarke Merkel sa predsednikom Bušom, a da su u planu i susreti Merkelova-Putin, kao i Buš – Putin.  "Nadamo se da će doći do neke vrste razumevanja… Ako to ne bude slučaj, onda, naravno, slučaj se vraća ovde u Njujork, gde ćemo ponovo razmotriti situaciju…"

Samit nesloge na tri fronta

Odlaganje izjašnjavanja o rezoluciju koja je Kosovu trebalo da prući "nadgledanu nezavisnost", tako je postao prvi praktičan rezultat ovogodišnjeg neformalnog okupljanja lidera najbogatijih i najmoćnijih zemalja, samit Grupe 8, koji je sinoć u najstarijem pomorskom odmaralištu  Nemačke, počeo uz tradicionalno zajedničko fotografisanje na crvenom tepihu, ali i prognoze da će njegova postignuća biti skromnija od prvobitnih očekivanja.

Zamišljen kao intimna debata među istomišljenicima o najvažnijim svetskim problemima – ova vrsta razgovora održana je prvi put 1975. u Rambujeu, usred naftne krize koja je zapretila svetskoj ekonomiji – ovogodišnji skup  u Hajligendamu počeo je osenčen neslogom učesnika oko tri nimalo laka problema. Iako se očekivalo da u razgovorima dominira usaglašavanje strategije i konkretnih mera za suočavanje sa globalnim zagrevanjem, u prvi plan je izbilo naglo zahlađenje između Amerike i Rusije povodom namere Vašingtona da na teritorijama bivših saveznika Moskve, u Češkoj i Poljskoj, postavi sisteme antiraketne odbrane. Najzad, tu su i zasad nepomirljive razlike između pozicija zapadnih saveznika i Rusije o tome kako, koliko brzo, i na osnovu kojih principa definisati status južne pokrajine Srbije, Kosova.

Na samom početku samita, koji prati uobičajeni dekor antiglobalističkih protesta i okršaja demonstranata i policije , izvesno je da će prevazilaženje međusobnih razlika na ova tri fronta biti mukotrpno, sa veoma malim izgledima za konsenzus, ali velikom prilikom da se još jednom odmeri realnost sopstvenih i tuđih pozicija.

Na samitu su od sinoć blizu jedan drugog i Buš i Putin. Pošto je prekjuče ujutru prvo nastojao da otkloni ruske bojazni od raketnog štita, američki predsednik je samo nekoliko sati kasnije svom prijatelju Vladimiru dao negatinu ocenu iz demokratije, da bi juče u Nemačkoj opet spustio ton izjavom  da "Rusija neće napasti Evropu".  Dva predsednika se danas sastaju van glavne scene samita, a na pitanje da li očekuje da taj sastanak bude "napet",  Buš je odgovorio da to ne očekuje i da će "poraditi da tako ne bude".  Prava ubeđivanja i razjašnjenja između njih dvojice očekuju se međutim tek prilikom njihovog intimnog susreta na Bušovom imanju u Americi, 1. i 2. jula.

I jedna i druga strana juče su upadljivo nastojale da u izjavama umanje značaj i dimenzije međusobnih razlika, pošto je obostrana retorika prethodnih dana po mnogo čemu nalikovala na onu iz hladnoratovska vremena.

Možda je najrealističniju prognozu onoga što se može postići kad je o ovoj temi reč, dao britanski premijer: "Mislim da će iza scene G-8 biti prilika za otvorene razgovore o Rusiji, sa Rusijom", kazao je Toni Bler, koji 27. juna, posle deset godina na vlasti, prestaje da bude prva ličnost britanske politike.

Klimatsko razočarenje

Najveće razočarenje samit G-8 će doneti u oblasti u kojoj su najavljivana najveća postignuća: klime. Domaćica ovogodišnjeg skupa, kancelarka Angela Merkel je već ranije isposlovala evropski konsenzus oko toga da se do polovine ovog veka količina ugljen dioksida kojeg industrija i civilizacija emituju u atmosferu prepolovi, da se do 2020. energetska efikasnost poveća za 20 odsto i time porast prosečne globalne temperature  zadrži u granicama dve stepena – ali Amerikanci su joj na samom početku samita stavili do znanja da se takvom sporazumu neće prikloniti.

Vašington je poručio da neće prihvatiti klimatske ciljeve, ali je to odbijanje zašećerio objašnjenjima da najnovija Bušova inicijativa – da se u sledećih 18 meseci postigne konsenzus najvećih zagađivača atmosfere i oni sami odrede nacionalne strategije i brojke za obuzdavanje zagrevanja – ne podriva napore Ujedinjenih nacija, nego im samo pomaže. U svakom slučaju, poruka je bila nedvosmislena: G-8 nije mesto gde se određuje koliko će se ko žrtvovati u spasavanju planete.

Merkelova i Buš su o ovoj temi razgovarali tokom ručka i potom nastojali da ostave utisak da razlike nisu tako velike kako izgledaju. Kako je prenela američka agencija Blumberg, Merkelova je posle ovog susreta poručila da postoje "dobri izgledi da se na samitu dođe do zajedničke pozicije". Buš je pak uzvratio da on ima "jaku želju" da sam njom radi na platformi za suočavanje sa problemom gasova koji izazivaju globalno zagrevanje.

Nemačka kancelarka je međutim kasnije, u intervjuu nemačkoj televiziji, nagovestila da neće insistirati na daljim ustupcima SAD. "Pozicije su različite i ne može se očekivati da se prevaziđu preko noći", rekla je.

U ovakvim okolnostima malo je izgleda da se mnogo vremena posveti Kosovu – ono će biti tema tokom sutrašnjeg ručka  - ali su ambasadori u Savetu bezbednosti dobili ono što su očekivali: jasan signal da zasad ne pristupaju glasanju o rezoluciji kojoj se najodlučnije protive Srbija i Rusija.

Buš  je u utorak uveče u Pragu još jednom potvrdio, sastajući se sa nezvaničnim putujućim ambasadorom kosovskih Albanaca Vetonom Surojiem, da je za brzo rešenje. Pošto je sada izvesno da se o rezoluciji neće glasati ove nedelje, kako je pre neki dan provokativno najavljeno, čini se da bi odlučivanje o ovome moglo da uđe u nešto mirnije i svakako sporije vode, sa verovatnoćom da se dogovor o eventualnom raspletu postigne tek na julskom samitu Buša i Putina.

Pored  Merkelove, Buša i Putina, u Hajligendamu su od sinoć i Toni Bler (kome je ovo poslednji samit), Nikola Sarkozi (po prvi put u ovako elitnom društvu), zatim Romano Prodi, Šinzo Abe, Stiven Harper (Kanada) i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel  Borozo.

Kao pridruženi učesnici, ovoga puta pozvani su i visoki zvaničnici Kine, Indije, Brazila , Meksika i Južne Afrike, da na kraju samita iznesu svoja viđenja globalnih prilika.