Сецесија премрежена газом

Специјално за Политику  

Беч –  „Одмах ћу вам рећи да немам шта да кажем. Имеове игре је – гледање.” То је  једино што је новинарима пред недавно откривање његове инсталације „Double blind” у згради Сецесије изјавио Роберт Ервин (1928). Девет „светлосних просторија” одељених зидовима, у висини таванице, од беле и црне газе, разапете су на 30 рамова и прилагођене растеру Сецесије. Прозрачност тканине и геометријска прецизност конструкције одликују ово дело које, у духу Ирвинових инсталација у простору, које конципира од 1970, представља анализу перцепције простора, феномена боје и њихове интеракције са природним светлом.

Кроз газу се назиру обриси посетилаца који се иза прозрачне тканине крећу као сенке кроз измаглицу, док се дневна светлост увлачи кроз отворена баштенска врата Сецесије. Даље је пропушта неколико центрираних, урамљених отвора, од којих је само један заклоњен копреном. У самој инсталацији, око стално открива нове детаље – перфекцију изведених зидова који милиметарски прате линије на поду и суптилну промену боја, дату кроз интервенцију спољне и унутрашње светлости.

Две недеље пред отварање у Сецесији, лондонска Пејс галерија је на самосталној изложби Роберта Ервина представила његове две нове инсталације – „Ко се плаши црвене, жуте и плаве 3” (које нису само референца на истоимену серију четири уља/акрила на платну Барнета Њумана из 1966–1970, већ продубљују Ирвинове идеје представљене на изложби „Примарне и секундарне боје” у Музеју савремене уметности у Сан Дијегу 2007) и „Пикадили”, дело састављено од 47 зелених и белих флуоресцентних цеви монитраних на зидове у склопу, који неминовно подсећа на чувену лондонску раскрсницу Пикадили циркус.

Роберт Ирвин педесетих година прошлог века почиње каријеру као сликар апстрактног експресионизма. Током шездесетих експериментише са материјалима, сликајући на алуминијуму и акрил дисковима. Један је од зачетника уметничког покрета „Светлост и простор” (шездесетих) за који се, између осталих, везују Џон Мекракен, Питер Александер, Брус Науман и Џејмс Тарел. Једно време је са Тарелом укључен у истраживачки програм из области уметности и технологије који је организовао „Лакме” (Музеј уметности лосанђелеског округа). После овог искуства, престаје са радом у студију и одлази на дужи боравак у пустињу Мохава (Долина смрти), где ће се инспирисати за стварање пројекта на лицу места. Ирвин такве радове назива „условном уметношћу”, која је подређена посебним околностима које владају на локацији настанка.

Ирвин је на позив кустоскиње Џени Лихт своју прву инсталацију поставио 1970. у Моми, у неугледној, до тада некоришћеној просторији поред галерије пуне Бранкусијевих скулптура. Последњих година је креирао решења за баште Гети центра и „Лакме” у Лос Анђелесу и „Дија:Бикон музеја” у Бикону (држава Њујорк).

Његови радови се налазе у колекцијама Метрополитена, Витнија, Уметничког института у Чикагу, центра Жорж Помпиду, у музеју Гети (Лос Анђелес), Гугенхајму, келнском Кунстферајну, музеју уметности краљице Софије у Мадриду, Хо-ам арт музеју у Сеулу итд.

Инсталација „Double blind” може да се погледа до 1. септембра.