Secesija premrežena gazom

Specijalno za Politiku  

Beč –  „Odmah ću vam reći da nemam šta da kažem. Imeove igre je – gledanje.” To je  jedino što je novinarima pred nedavno otkrivanje njegove instalacije „Double blind” u zgradi Secesije izjavio Robert Ervin (1928). Devet „svetlosnih prostorija” odeljenih zidovima, u visini tavanice, od bele i crne gaze, razapete su na 30 ramova i prilagođene rasteru Secesije. Prozračnost tkanine i geometrijska preciznost konstrukcije odlikuju ovo delo koje, u duhu Irvinovih instalacija u prostoru, koje koncipira od 1970, predstavlja analizu percepcije prostora, fenomena boje i njihove interakcije sa prirodnim svetlom.

Kroz gazu se naziru obrisi posetilaca koji se iza prozračne tkanine kreću kao senke kroz izmaglicu, dok se dnevna svetlost uvlači kroz otvorena baštenska vrata Secesije. Dalje je propušta nekoliko centriranih, uramljenih otvora, od kojih je samo jedan zaklonjen koprenom. U samoj instalaciji, oko stalno otkriva nove detalje – perfekciju izvedenih zidova koji milimetarski prate linije na podu i suptilnu promenu boja, datu kroz intervenciju spoljne i unutrašnje svetlosti.

Dve nedelje pred otvaranje u Secesiji, londonska Pejs galerija je na samostalnoj izložbi Roberta Ervina predstavila njegove dve nove instalacije – „Ko se plaši crvene, žute i plave 3” (koje nisu samo referenca na istoimenu seriju četiri ulja/akrila na platnu Barneta Njumana iz 1966–1970, već produbljuju Irvinove ideje predstavljene na izložbi „Primarne i sekundarne boje” u Muzeju savremene umetnosti u San Dijegu 2007) i „Pikadili”, delo sastavljeno od 47 zelenih i belih fluorescentnih cevi monitranih na zidove u sklopu, koji neminovno podseća na čuvenu londonsku raskrsnicu Pikadili cirkus.

Robert Irvin pedesetih godina prošlog veka počinje karijeru kao slikar apstraktnog ekspresionizma. Tokom šezdesetih eksperimentiše sa materijalima, slikajući na aluminijumu i akril diskovima. Jedan je od začetnika umetničkog pokreta „Svetlost i prostor” (šezdesetih) za koji se, između ostalih, vezuju Džon Mekraken, Piter Aleksander, Brus Nauman i Džejms Tarel. Jedno vreme je sa Tarelom uključen u istraživački program iz oblasti umetnosti i tehnologije koji je organizovao „Lakme” (Muzej umetnosti losanđeleskog okruga). Posle ovog iskustva, prestaje sa radom u studiju i odlazi na duži boravak u pustinju Mohava (Dolina smrti), gde će se inspirisati za stvaranje projekta na licu mesta. Irvin takve radove naziva „uslovnom umetnošću”, koja je podređena posebnim okolnostima koje vladaju na lokaciji nastanka.

Irvin je na poziv kustoskinje Dženi Liht svoju prvu instalaciju postavio 1970. u Momi, u neuglednoj, do tada nekorišćenoj prostoriji pored galerije pune Brankusijevih skulptura. Poslednjih godina je kreirao rešenja za bašte Geti centra i „Lakme” u Los Anđelesu i „Dija:Bikon muzeja” u Bikonu (država Njujork).

Njegovi radovi se nalaze u kolekcijama Metropolitena, Vitnija, Umetničkog instituta u Čikagu, centra Žorž Pompidu, u muzeju Geti (Los Anđeles), Gugenhajmu, kelnskom Kunstferajnu, muzeju umetnosti kraljice Sofije u Madridu, Ho-am art muzeju u Seulu itd.

Instalacija „Double blind” može da se pogleda do 1. septembra.