Засавица: царство дабра и мангулице

Североисточно од Дрине, уз Саву, 12 километара од Сремске Митровице, налази се Засавица, специјални заштићени резерват природе. До резервата може да се стигне аутопутем од Београда преко Сремске Митровице или када се са старог новосадског друма скрене из Старе Пазове локалним путевима преко Голубинаца и Руме.
Речица Засавица, дуга 33 километра, са притоком Батар и каналом Богаз који је везује за Саву, чини у еколошком низу водених и мочварних екосистема, са деловима поплавних ливада и шума, уточиште за 700 врста биљака, 180 врста птица, двадесетак врста риба и исто толико водоземаца и гмизаваца.

Засавицу подземним путем напајају Дрина и слив планине Цер. Укупна површина резервата је 1.825 хектара, од чега је 675 хектара у првој категорији заштите од 1997. године. Природне реткости које се овде могу видети су риба мргуда, еја мочварица, вивак, водомар, алдрованда, мешинка, језичасти љутић, видра, европски дабар, полудивља свиња мангулица, подолско говече.

У резерват су успешно насељене четири породице европског дабра који се проширио Савом све до станишта у Републици Српској, а у Засавици направио брану и језеро дужине 200 метара од поточића, притока Засавице. Сам резерват природе заживео је уз помоћ активиста Покрета горана који и сада имају најтежи задатак – да све оно што су направили и одрже за бројне посетиоце из земље и иностранства, каже управник Слободан Симић.

На Засавици постоји панорамски брод са 50 места на електропогон, који бешумно клизи кроз овај зелени рај и чисту прозирну воду. Из њега можете да снимате биљке, животиње, да посматрате видре или у сумрак даброве, да гледате како се гнезде и живе у природном станишту многе птичје врсте.

Организована водичка служба, уз људе који су написали књиге о овом резервату, права је катедра у природном амфитеатру локвања и трске за све ђаке и студенте који желе да проучавају природу на очигледној настави.

Спортски риболовци на посебно уређеним локацијама и чекама могу да лове лепе примерке, шарана, штуке или златног караша. А увече поред шатора или неколико соба, за оне који желе већи комфор, уз кулен и шунке од мангулице, тек испечену рибу на "таландри" или домаћи хлеб и вино, спознаћете зашто је, по старим келтским картама и легендама, ово подручје било одмориште господара земље, змајева и џинова.