Zasavica: carstvo dabra i mangulice

Severoistočno od Drine, uz Savu, 12 kilometara od Sremske Mitrovice, nalazi se Zasavica, specijalni zaštićeni rezervat prirode. Do rezervata može da se stigne autoputem od Beograda preko Sremske Mitrovice ili kada se sa starog novosadskog druma skrene iz Stare Pazove lokalnim putevima preko Golubinaca i Rume.
Rečica Zasavica, duga 33 kilometra, sa pritokom Batar i kanalom Bogaz koji je vezuje za Savu, čini u ekološkom nizu vodenih i močvarnih ekosistema, sa delovima poplavnih livada i šuma, utočište za 700 vrsta biljaka, 180 vrsta ptica, dvadesetak vrsta riba i isto toliko vodozemaca i gmizavaca.

Zasavicu podzemnim putem napajaju Drina i sliv planine Cer. Ukupna površina rezervata je 1.825 hektara, od čega je 675 hektara u prvoj kategoriji zaštite od 1997. godine. Prirodne retkosti koje se ovde mogu videti su riba mrguda, eja močvarica, vivak, vodomar, aldrovanda, mešinka, jezičasti ljutić, vidra, evropski dabar, poludivlja svinja mangulica, podolsko goveče.

U rezervat su uspešno naseljene četiri porodice evropskog dabra koji se proširio Savom sve do staništa u Republici Srpskoj, a u Zasavici napravio branu i jezero dužine 200 metara od potočića, pritoka Zasavice. Sam rezervat prirode zaživeo je uz pomoć aktivista Pokreta gorana koji i sada imaju najteži zadatak – da sve ono što su napravili i održe za brojne posetioce iz zemlje i inostranstva, kaže upravnik Slobodan Simić.

Na Zasavici postoji panoramski brod sa 50 mesta na elektropogon, koji bešumno klizi kroz ovaj zeleni raj i čistu prozirnu vodu. Iz njega možete da snimate biljke, životinje, da posmatrate vidre ili u sumrak dabrove, da gledate kako se gnezde i žive u prirodnom staništu mnoge ptičje vrste.

Organizovana vodička služba, uz ljude koji su napisali knjige o ovom rezervatu, prava je katedra u prirodnom amfiteatru lokvanja i trske za sve đake i studente koji žele da proučavaju prirodu na očiglednoj nastavi.

Sportski ribolovci na posebno uređenim lokacijama i čekama mogu da love lepe primerke, šarana, štuke ili zlatnog karaša. A uveče pored šatora ili nekoliko soba, za one koji žele veći komfor, uz kulen i šunke od mangulice, tek ispečenu ribu na "talandri" ili domaći hleb i vino, spoznaćete zašto je, po starim keltskim kartama i legendama, ovo područje bilo odmorište gospodara zemlje, zmajeva i džinova.