Пирати преко сајтова продају „робу”

Упад полиције пре неколико дана у просторије предузећа „Омбра” и у стан његовог власника, где је нађено скоро 50.000 различитих нелегалних ауторских дела, само је последња у низу акција у борби против пиратерије.

Власник фирме, против којег је поднета кривична пријава, снабдевао је музиком, филмовима и рачунарским игрицама „пола новобеоградских блокова”, кажу упућени.

Статистички подаци Посебног тужилаштва за високотехнолошки криминал указују на тренд смањења пиратерије у Србији. Ипак, проценат пиратизованих ауторских дела и даље је релативно висок у поређењу с развијеним земљама, а утиску да се ауторска дела краду, у великој мери и даље, доприноси и чињеница да је начин на који се то ради постао софистициранији.

Дакле, уместо продавца на ћошку, „натанкованог” пиратизованим филмовима и музичким албумима, сада је омиљени филм или музику, као и рачунарски програм, могуће „скинути” или наручити са интернета уз само неколико кликова мишем из кућне фотеље, са сопственог рачунара.

Бранко Стаменковић, посебни тужилац за високотехнолошки криминал, каже за „Политику” да је у Србији тренутно најзаступљенија неовлашћена дистрибуција путем интернета, и то материјала који су преузети са разних мрежа за размену.

У овом случају, објашњава тужилац, сами учиниоци региструју интернет сајтове на којима објављују каталоге садржаја које продају, уз остављање контакт података. Наручену робу шаљу на кућну адресу поручиоца, уз плаћање достављачу.

Према подацима Посебног тужилаштва за високотехнолошки криминал, од 2006. године кривичне пријаве због пиратерије поднете су против 353 особе. Одузето је чак стотине хиљада компакт и дигиталних дискова, као и на десетине уређаја који су служили за њихову израду. Најчешће се неовлашћено умножавају и дистрибуирају филмови, музика, рачунарски програми и рачунарске игрице.

Стаменковић каже да ови подаци нису коначни, јер се знатан број кривичних пријава обрађује у тужилаштвима редовне надлежности.

– Посебно тужилаштво за високотехнолошки криминал надлежно је за кривично гоњење учинилаца кривичних дела против интелектуалне својине ако број примерака ауторских дела прелази 2.000 или настала материјална штета прелази износ од 1.000.000 динара – објашњава наш саговорник.

Иако је рад надлежних служби у борби против пиратерије у последњих неколико година дао резултате, Стаменковић сматра да би главна промена требало да се догоди у вредносном обрасцу наших грађана.

– Они морају да разумеју и прихвате да је интелектуална својина право својине као и свако друго и да не сме да се нарушава. Уколико се нарушава, одговорност се подразумева, као за крађу било којег другог добра – каже Стаменковић.

Подаци БСА (Алијансa за пословни софтвер) показују да стопа пиратерије у Србији износи 72 одсто и да се наша земља налази у групи држава с високим процентом нелегалног софтвера. Како наводе, на тржишту нелегалног софтвера у Србији се, због тога, налази заробљених 96 милиона долара.

Према стопи пиратерије од 72 одсто, ми смо на 107. месту од 142 земље по заштити интелектуалне својине.

– Смањење и спречавање нелегалног софтвера у Србији више није само правно питање, већ и питање конкурентности домаће економије на регионалном тржишту. Међу суседима Србије највиши степен пиратерије у претходних неколико година имала је Црна Гора, затим и Албанија, док је код осталих земаља удео нелегалног софтвера нижи него у Србији. У Босни и Херцеговини, Бугарској, Македонији, Румунији, Словенији и Хрватској стопа је између 50 и 60 процената – објаснили су у канцеларији БСА у Србији и додали да је од 2011. до 2013. године ипак доста учињено у борби против пиратерије.

– Очекује се да ће ове године, када се буде радила нова процена стопе пиратерије у Србији, она бити између пет и шест одсто нижа – закључују.

Важно је истаћи да борба против пиратерије аутоматски доприноси економском бољитку, јер су светска искуства показала да сваки евро уложен у легални софтвер генерише пет евра прихода за локална ИТ предузећа – она која се баве информационим технологијама.

– Уз помоћ делотворног система заштите права интелектуалне својине, Србија ствара повољну пословну климу и окружење које ће утицати на даљи развој домаће економије, чинећи је тако конкурентнијом, како на европском, тако и на глобалном тржишту – наводе у БСА.

Висока стопа коришћења нелегалног софтвера за собом повлачи негативне економске ефекте, попут губитка буџетских прихода и радних места, споријег развоја ИТ индустрије, неадекватне правне заштите интелектуалне својине и лошије заштите потрошача.

Како су рекли у БСА, Влада Србије је, уз њихову подршку, у оквиру Пореске управе формирала специјалну јединицу високообучених инспектора који се баве контролом легалности софтвера у предузећима.

Шта је пиратерија

Пиратерија подразумева неовлашћено објављивање, снимање, умножавање, у целини или делимично, ауторског дела, интерпретације, фонограма, видеограма, емисије, рачунарског програма или базе података и њихово стављање у промет или држање зарад продаје.

За кривично дело неовлашћеног искоришћавања ауторског дела или предмета сродног права прописана је казна затвора до три године. Уколико је оно учињено зарад материјалне користи, прописана је казна затвора од шест месеци до пет година.

– Законом прописане казне јесу одговарајуће, међутим казнена политика је сувише блага. Казне које суд изриче су неодговарајуће, будући да су то у већини случајева условне казне – сматра Бранко Стаменковић.