Утихнули бум БРИКС-а

Њу Делхи – У књизи „Ђавољи речник”, као створеној за цитирање, амерички писац Амброз Бирс је у 19. веку написао да је стрпљење „слабија форма очаја, маскирана у врлину”.

Индија деценијама живи с том наводном врлином: изузетна толеранција неједнакости и кастинских подела. Стрпљиво трпљење недостатка одговорности и ширења корупције.

Спремност на потчињавање социјално запостављених и њихово прихватање мизерије, експлоатације, одузетог достојанства. Тиха резигнација индијских жена.

Године економског бума почеле су 1991, када се Индија нашла на ивици банкрота, да би прави замах добиле крајем те деценије, које су Индију као махараџу убациле у славни квинтет БРИКС-а.

Али земље БРИКС-а – Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка – које су се, обасуте суперлативима, годинама успињале у врх глобалне привреде, суочене су сада с успоравањем раста и финансијским недаћама.

Испоставља се да предности створене у времену бума нису довољно искоришћене да би се обавиле неопходне реформе. Светска банка на листи од 185 земаља постројених по лакоћи бизниса Кину сврстава на 91. место, Русију на 112, Бразил на 130. а Индију на 132. позицију.

„Знаци су непогрешиви: Кина је у великим тешкоћама”, писао је недавно нобеловац Пол Кругман.

„Не причамо о неким мањим препрекама на путу, већ о нечем фундаменталнијем. Свеукупан начин вођења бизниса, економски систем који је три деценије обезбеђивао невероватан раст, доспео је до својих лимита. Кинески модел ускоро ће ударити о Велики зид а сада је једино питање колико ће тај ударац бити жесток.”

Да ли је пред зидом и Индија, чији је БДП по глави становника мање од половине кинеског, трећина бразилског и четвртина руског, али показује исте симптоме обољења?

Индија је с другог места по стопи раста 2010. пала на 10. место. Њен буџетски и дефицит текућег плаћања сувише су велики. Инфлација је превисока. Укупна капитализација свих акција на берзама почетком августа први пут је пала испод 1.000 милијарди долара.

Сматрана до скора моћним упориштем глобалне економије, Индија је због спорих реформи погубила део стеченог сјаја. Све чешће се говори о структурним ограничењима треће најјаче привреде Азије.

Статистика БРИКС-а је сурова: раст бразилског бруто националног производа кретаће се ове године око скромна два процента, а Русије можда тек нешто више. Индија је 2011. бележила стопу од 11,2, да би сада она била око четири процента. Шампион Кина, после година двоцифреног раста, сада га своди на 7,6 одсто. Тренд потврђује и пета чланица групације, Јужна Африка, чији ће раст ове године тешко пребацити два процента.

Истовремено, индијска рупија је од почетка године изгубила 13 одсто вредности и пала на рекордно низак ниво у односу на долар, утирући пут паду бразилског реала (15 одсто) и других монета брзоразвијајућих економија.

Све прети изласком страног капитала у временима када су инвеститори већ обесхрабрени успоравањем – што је сигнал озбиљне опасности, јер се све привреде БРИКС-а снажно ослањају на прилив страног капитала како би покриле дефиците текућег плаћања који иду од три процента у Бразилу, 4,8 у Индији и 6,5 у Јужној Африци.

И док овдашња влада ситуацију доживљава као пролазну непогоду у сезони монсуна, показује се да потенцијал раста не гарантује раст по аутоматизму. Неопходне реформе су претпоставка будућег развоја. У Кини се за то озбиљно спремају. У Индији је доста времена пропуштено, па отуда питање:

Може ли спектакуларни економски раст „Нове Индије” последњих година да издржи временом наталожене изазове прошлости у временима када је раст на најнижем нивоу последње деценије а почетни оптимизам узмиче пред тешкоћама неизвесне будућности?

Да ли је то знак да је медени месец завршен, када су са сличним симптомима суочене и друге успешне привреде, од Аргентине, преко Пољске и Мађарске, до Турске?

Испоставља се да је готово немогуће избећи прегрејавање машина и пратећу инфлацију која је кувала у хладњаку. Показује се да брзоразвијајуће економије тешко могу да сачувају имунитет на глобалне економске недаће.

Рецесија зоне евра директно је погодила Централну Европу и Турску, док се сасвим спор опоравак америчке привреде и њене слабости у БРИКС преливају трговином, финансијским и инвестиционим везама.

У временима банкарске и шире кризе неолибералног модела, већина економија БРИКС-а примењивала је неку варијанту државног капитализма, који посебно контролише енергију, транспорт и банкарство. То је успорило неопходне реформе које повећавају ефикасност приватног сектора, ојачало место државе у привреди, промовисало трговински протекционизам.

Резултат је успоравање привредних активности и успоравање раста, које бивши кинески премијер Вен Ђибао тумачи постојањем модела који је „нестабилан, неизбалансиран, једносмеран и неодржив”, што озбиљно кочи лавове Азије, Латинске Америке и Африке, који су снажан раст градили на јевтиној радној снази и извозној оријентацији.

Тај циклус се примиче крају, баш као и ера јевтиног новца и изузетно ниских каматних стопа, које су допринеле високим приносима папира од вредности или државних обвезница.

Економски раст Индије није заустављен. Ако су краткорочне перспективе Индије песимистичне, макроекономски сценарио је ипак светлији посматрано на дужи рок.
Један од стубова оптимизма је образовање, кључ америчке будућности, како процењује Фарид Закарија у славној књизи „Постамерички свет”.

Индија је на том плану остварила озбиљне успехе. Број ђака уписаних у школе се последњих година удвостручио. Резултати су још импресивнији у високом образовању, где се број уписаних студената удвостручио, достижући садашњих 26 милиона годишње.

Иако је владајућа коалиција, коју већ десет година предводи странка Конгреса, много тога пропустила, резултати су укњижени на плану инфраструктуре и енергије. Железнице сада покривају два гигантска коридора. Влада је огромна средства уложила у трагање за новим изворима енергије широм света.

Највећи успех укњижен је у руралном сектору. Пољопривредна производња је скочила, доприносећи да Индија постане велики извозник жита и пиринча.

Раст јесте успорен, али Индија ипак очекује да ће сваких десет година удвостручити просечна примања.

Економски футуролози у ЦИА, инвестиционим банкама или по универзитетима, слажу се у предвиђањима да ће на одређеној тачки 21. века Кина и Индија доминирати светском економијом. Кина ће претећи САД у периоду 2030–2040, док би Индија то могла да оствари 2050.

Земље БРИКС-а показују симптоме нарушене стабилности, али олако их отписати била би глупост. Прошле године, Бразил, Кина, Индија и Русија дали су четвртину глобалног производа, а предвиђа се да ће до краја ове деценије давати око трећине.

Њихове економије наставиће да се увећавају, али спорије него у протеклој деценији. Једноставно, мања је шанса да се удвостручи оно што је до сада направљено. Предуслов је убрзање реформи за које владе чланица БРИКС-а нису имале храбрости у ери бума. Сада ће то бити теже.