Нема промене у ставу Русије о Косову

Помоћник америчког државног секретара Данијел Фрид изјавио је Танјугу у Хајлигендаму, на маргинама самита Г-8, да нема промене у ставу Русије о будућем статусу Косова и Метохије. "Нема никаквих назнака да је председник Владимир Путин променио став... Зато у овом тренутку не могу да кажем како ће се овај процес даље одвијати", изјавио је Фрид специјалном извештачу Танјуга у Хајлигендаму, отменом немачком летовалишту на балтичкој обали, у којем се одржава састанак на врху Г-8 (групе седам најразвијенијих земаља света и Русије).

Фрид је, међутим, нагласио сопствено уверење да ће Косово "на овај или онај начин постати независно – резолуцијом Савета безбедности УН или пак неким другим, тежим путем у којем би Срби највише страдали".

Ипак, истакао је помоћник америчког државног секретара, најгори сценарио би био – једнострани кораци.

Фрид је, истовремено, позвао Београд да се не узда превише у "илузију да Руси могу да спрече независност Косова". "Нема повратка Душановог царства, нема повратка Југославије, нема повратка Совјетског Савеза и нема повратка Косова", рекао је Фрид специјалном извештачу Танјуга непосредно пре него што су му алтермондијалисти (противници глобализације) блокирали пут као хотелу "Кемпински", месту одржавања самита Г-8.

Самит Групе осам успео је да постигне компромис о клими – смањивању индустријских гасова у атмосфери који подстичу глобално загревање – што би могло да буде охрабрење и за остала питања на дневном реду око којих почетне позиције изгледају непомирљиве.

Постигнути договор је, како преносе агенције, "бољи од очекиваног". "Јасним језиком смо се усагласили око тога да испуштање угљен-диоксида мора прво да буде заустављено, а потом да уследе значајна смањења, изјавила је домаћица самита, немачка канцеларка Ангела Меркел, која је предводник европске иницијативе да се развијене земље много стриктније него досад обавежу у мерама које би допринеле да пораст глобалне температуре у овом веку не буде већи од два степена.

Компромис – који је јуче, после сусрета америчког председника и америчке канцеларке – изгледао веома далеко, постигнут је после целоноћних преговора "шерпаса", како се у жаргону Г-8 називају главни преговарачи националних делегација, и, према првим утисцима, свака страна је на крају у понечему попустила да би понешто добила.

Тако није прихваћен циљ који је заговарала Меркелова – да се до 2050. Емисије ЦО2 смање за 50 одсто у односу на ниво из 1990, али је компромис у томе да ће то, као пожељан циљ, "бити размотрено". Средње решење је и у томе да би се редукција од 50 одсто односила на ниво емисија из ове, уместо 1990, што је нешто мање од онога што је тражила Европа.

Америка, која је покушала да преузме вођство у посебној акцији мимо УН, која би, како је то пре неколико дана обелоданио председник Буш, довела до глобалног консензуса већ до краја 2008, пристала је да се ови планови "интегришу" са већ постојећим процесом Уједињених нација, што практично ствара услове да се Протокол из Кјота, засад једини међународни споразум у овој области, продужи и после 2012, када му истиче рок.

Британски извори су компромис оценили као нешто што је "боље од очекиваног", с обзиром на тврд амерички став који је колико јуче био непопустљив.

Према првим доступним детаљима, средње решење је у томе што споразум неће наметати конкретне бројке у смањивању угљен-диоксид за појединачне државе, против чега је категорички била Америка, већ ће се они дефинисати у будућим преговорима.

За канцеларку Меркел и ово је, међутим, "велики успех" – што, ако се узме у обзир да је Вашингтон до јуче одбијао да учествује у било каквој акцији за заустављање глобалног загревања – заиста и може да се тако опише.

Овај пробој је донекле у други план ставио тему америчко-руског заоштравања које се, како самит одмиче, све више представља као мање драматично него што је то претходних дана изгледало. У свим својим изјавама сам председник Буш је настојао да ублажи реторику: уочи јучерашњег сусрета са Путином, а после разговора са британским премијером Блером, он је поручио да "Русија и Руси схвате да ја верујем да је хладни рат завршен, да Русија није непријатељ Сједињених Држава и да постоји много области у којима можемо да радимо заједно".

Да нема опасности од новог хладног рата потврдио је и Тони Блер, наглашавајући да и Британија жели добре односе са Русијом, али под условом да "две земље имају извесне заједничке принципе и вредности". Блер је иначе јуче Русију упозорио да би прилив страних инвестиција могао да се смањи, ако се заоштравање настави. Своје неслагање руска страна је изразила једним јасним дипломатским сигналом: сусрет Блер – Путин, који је требало да се одржи јуче, померен је за петак.

Из кругова самита до јуче по подне није било вести о томе да ли су учесници стигли да се позабаве и Косовом – оно је требало да буде тема на радном ручку – али је један резултат био очигледан још  у уторак увече, када је у Уједињеним нацијама саопштено да се одлаже изјашњавање о резолуцији која би овом делу Србије дала "надгледану независност", упркос противљењу Србије и одлучном "не" Русије за такво решење.

Јучерашњи дан обележио је и пробој безбедносне зоне на пучини у приобаљу Хејлигендама где се одржава самит. Активисти Гринписа успели су да у једном моменту преваре јаку приобалну стражу са својом флотом од 11 пловила, од брзих глисера до лаких гумених чамаца, али су брзо опет савладани и приведени.
М. Мишић

--------------------------------------------------------------------------

Блер прети Путину

Британски премијер Тони Блер решио је да свом руском колеги Владимиру Путину упути прави ултиматум. Како преноси лондонски дневник "Тајмс", током сусрета двојице лидера заказаног за данас у оквиру самита земаља Г-8 који је јуче званично отпочео у немачком граду Хајлигендаму, Блер ће Путину предочити озбиљну могућност да европске компаније напусте велико руско тржиште и потраже профит на неким другим земаљским меридијанима.

Ово би се, како се наводи, десило уколико руски председник не докаже да дели демократске вредности Запада као што су толерантан однос према опозицији и забрана нарушавања људских права. Блер и Путин су се, за сада, срели тек накратко током паузе у заседању "велике осморице", док је њихов званични сусрет, који је требало да буде јуче, померен за данашњи дан, и то када сви документи самита већ буду потписани. Другим речима, сусрет лидера Велике Британије и Русије ће се догодити, практично, изван оквира самита.

Блерова претња примљена је у руским круговима са дужном пажњом, посебно ако се има у виду да је доток капитала у највећу земљу на свету током ове године већ достигао 70 милијарди америчких долара. Ипак, према мишљењу експерта Јевгенија Јасина, стране компаније ретко везују своје пословање за стање људских права у држави у коју улажу.

Депутат Државне думе Русије Сергеј Глазјев изјаву Тонија Блера сматра обичним блефом. По њему реч је о "типичном политичком блефу пошто се закони бизниса не потчињавају политичким интересима у тако великој мери". Са друге стране, главни уредник часописа "Русија и светска политика" Фјодор Лукјанов је мишљења да Тони Блер, као утицајна фигура у светској политици, неће једну овакву изјаву дати званично, у току самита. До сада није био обичај да се у оквиру овако великих догађаја и на тако жесток начин критикује било ко од учесника форума, сматра Лукјанов.
С. С.