Nema promene u stavu Rusije o Kosovu

Pomoćnik američkog državnog sekretara Danijel Frid izjavio je Tanjugu u Hajligendamu, na marginama samita G-8, da nema promene u stavu Rusije o budućem statusu Kosova i Metohije. "Nema nikakvih naznaka da je predsednik Vladimir Putin promenio stav... Zato u ovom trenutku ne mogu da kažem kako će se ovaj proces dalje odvijati", izjavio je Frid specijalnom izveštaču Tanjuga u Hajligendamu, otmenom nemačkom letovalištu na baltičkoj obali, u kojem se održava sastanak na vrhu G-8 (grupe sedam najrazvijenijih zemalja sveta i Rusije).

Frid je, međutim, naglasio sopstveno uverenje da će Kosovo "na ovaj ili onaj način postati nezavisno – rezolucijom Saveta bezbednosti UN ili pak nekim drugim, težim putem u kojem bi Srbi najviše stradali".

Ipak, istakao je pomoćnik američkog državnog sekretara, najgori scenario bi bio – jednostrani koraci.

Frid je, istovremeno, pozvao Beograd da se ne uzda previše u "iluziju da Rusi mogu da spreče nezavisnost Kosova". "Nema povratka Dušanovog carstva, nema povratka Jugoslavije, nema povratka Sovjetskog Saveza i nema povratka Kosova", rekao je Frid specijalnom izveštaču Tanjuga neposredno pre nego što su mu altermondijalisti (protivnici globalizacije) blokirali put kao hotelu "Kempinski", mestu održavanja samita G-8.

Samit Grupe osam uspeo je da postigne kompromis o klimi – smanjivanju industrijskih gasova u atmosferi koji podstiču globalno zagrevanje – što bi moglo da bude ohrabrenje i za ostala pitanja na dnevnom redu oko kojih početne pozicije izgledaju nepomirljive.

Postignuti dogovor je, kako prenose agencije, "bolji od očekivanog". "Jasnim jezikom smo se usaglasili oko toga da ispuštanje ugljen-dioksida mora prvo da bude zaustavljeno, a potom da uslede značajna smanjenja, izjavila je domaćica samita, nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je predvodnik evropske inicijative da se razvijene zemlje mnogo striktnije nego dosad obavežu u merama koje bi doprinele da porast globalne temperature u ovom veku ne bude veći od dva stepena.

Kompromis – koji je juče, posle susreta američkog predsednika i američke kancelarke – izgledao veoma daleko, postignut je posle celonoćnih pregovora "šerpasa", kako se u žargonu G-8 nazivaju glavni pregovarači nacionalnih delegacija, i, prema prvim utiscima, svaka strana je na kraju u ponečemu popustila da bi ponešto dobila.

Tako nije prihvaćen cilj koji je zagovarala Merkelova – da se do 2050. Emisije CO2 smanje za 50 odsto u odnosu na nivo iz 1990, ali je kompromis u tome da će to, kao poželjan cilj, "biti razmotreno". Srednje rešenje je i u tome da bi se redukcija od 50 odsto odnosila na nivo emisija iz ove, umesto 1990, što je nešto manje od onoga što je tražila Evropa.

Amerika, koja je pokušala da preuzme vođstvo u posebnoj akciji mimo UN, koja bi, kako je to pre nekoliko dana obelodanio predsednik Buš, dovela do globalnog konsenzusa već do kraja 2008, pristala je da se ovi planovi "integrišu" sa već postojećim procesom Ujedinjenih nacija, što praktično stvara uslove da se Protokol iz Kjota, zasad jedini međunarodni sporazum u ovoj oblasti, produži i posle 2012, kada mu ističe rok.

Britanski izvori su kompromis ocenili kao nešto što je "bolje od očekivanog", s obzirom na tvrd američki stav koji je koliko juče bio nepopustljiv.

Prema prvim dostupnim detaljima, srednje rešenje je u tome što sporazum neće nametati konkretne brojke u smanjivanju ugljen-dioksid za pojedinačne države, protiv čega je kategorički bila Amerika, već će se oni definisati u budućim pregovorima.

Za kancelarku Merkel i ovo je, međutim, "veliki uspeh" – što, ako se uzme u obzir da je Vašington do juče odbijao da učestvuje u bilo kakvoj akciji za zaustavljanje globalnog zagrevanja – zaista i može da se tako opiše.

Ovaj proboj je donekle u drugi plan stavio temu američko-ruskog zaoštravanja koje se, kako samit odmiče, sve više predstavlja kao manje dramatično nego što je to prethodnih dana izgledalo. U svim svojim izjavama sam predsednik Buš je nastojao da ublaži retoriku: uoči jučerašnjeg susreta sa Putinom, a posle razgovora sa britanskim premijerom Blerom, on je poručio da "Rusija i Rusi shvate da ja verujem da je hladni rat završen, da Rusija nije neprijatelj Sjedinjenih Država i da postoji mnogo oblasti u kojima možemo da radimo zajedno".

Da nema opasnosti od novog hladnog rata potvrdio je i Toni Bler, naglašavajući da i Britanija želi dobre odnose sa Rusijom, ali pod uslovom da "dve zemlje imaju izvesne zajedničke principe i vrednosti". Bler je inače juče Rusiju upozorio da bi priliv stranih investicija mogao da se smanji, ako se zaoštravanje nastavi. Svoje neslaganje ruska strana je izrazila jednim jasnim diplomatskim signalom: susret Bler – Putin, koji je trebalo da se održi juče, pomeren je za petak.

Iz krugova samita do juče po podne nije bilo vesti o tome da li su učesnici stigli da se pozabave i Kosovom – ono je trebalo da bude tema na radnom ručku – ali je jedan rezultat bio očigledan još  u utorak uveče, kada je u Ujedinjenim nacijama saopšteno da se odlaže izjašnjavanje o rezoluciji koja bi ovom delu Srbije dala "nadgledanu nezavisnost", uprkos protivljenju Srbije i odlučnom "ne" Rusije za takvo rešenje.

Jučerašnji dan obeležio je i proboj bezbednosne zone na pučini u priobalju Hejligendama gde se održava samit. Aktivisti Grinpisa uspeli su da u jednom momentu prevare jaku priobalnu stražu sa svojom flotom od 11 plovila, od brzih glisera do lakih gumenih čamaca, ali su brzo opet savladani i privedeni.
M. Mišić

--------------------------------------------------------------------------

Bler preti Putinu

Britanski premijer Toni Bler rešio je da svom ruskom kolegi Vladimiru Putinu uputi pravi ultimatum. Kako prenosi londonski dnevnik "Tajms", tokom susreta dvojice lidera zakazanog za danas u okviru samita zemalja G-8 koji je juče zvanično otpočeo u nemačkom gradu Hajligendamu, Bler će Putinu predočiti ozbiljnu mogućnost da evropske kompanije napuste veliko rusko tržište i potraže profit na nekim drugim zemaljskim meridijanima.

Ovo bi se, kako se navodi, desilo ukoliko ruski predsednik ne dokaže da deli demokratske vrednosti Zapada kao što su tolerantan odnos prema opoziciji i zabrana narušavanja ljudskih prava. Bler i Putin su se, za sada, sreli tek nakratko tokom pauze u zasedanju "velike osmorice", dok je njihov zvanični susret, koji je trebalo da bude juče, pomeren za današnji dan, i to kada svi dokumenti samita već budu potpisani. Drugim rečima, susret lidera Velike Britanije i Rusije će se dogoditi, praktično, izvan okvira samita.

Blerova pretnja primljena je u ruskim krugovima sa dužnom pažnjom, posebno ako se ima u vidu da je dotok kapitala u najveću zemlju na svetu tokom ove godine već dostigao 70 milijardi američkih dolara. Ipak, prema mišljenju eksperta Jevgenija Jasina, strane kompanije retko vezuju svoje poslovanje za stanje ljudskih prava u državi u koju ulažu.

Deputat Državne dume Rusije Sergej Glazjev izjavu Tonija Blera smatra običnim blefom. Po njemu reč je o "tipičnom političkom blefu pošto se zakoni biznisa ne potčinjavaju političkim interesima u tako velikoj meri". Sa druge strane, glavni urednik časopisa "Rusija i svetska politika" Fjodor Lukjanov je mišljenja da Toni Bler, kao uticajna figura u svetskoj politici, neće jednu ovakvu izjavu dati zvanično, u toku samita. Do sada nije bio običaj da se u okviru ovako velikih događaja i na tako žestok način kritikuje bilo ko od učesnika foruma, smatra Lukjanov.
S. S.