Цанетово црногорско царство

Подгорица – Када је пре петнаест дана на острву Свети Стефан бизнисмену Станку Суботићу за хотел "Вила Монтенегро" уручена престижна награда Америчке академије наука у услужним делатностима, чији је председник Доналд Трамп, грађани нису ни слутили да ће се тако моћан човек и његови најближи сарадници, за свега две седмице, наћи на удару српске полиције и правосуђа.

Вест о уручењу награде, којем су присуствовали Мило Ђукановић, председник Демократске партије социјалиста и његов потпредседник Светозар Маровић, сви овдашњи електронски медији објавили су у ударним информативним емисијама, док информација о хапшењу осам Суботићевих сарадника, и потери за њим, није објављена ни у једној информативној емисији ТВ Црне Горе.

Још у време владавине Слободана Милошевића, овај српски бизнисмен је у једном тренутку добио подршку Мила Ђукановића, кога ће потом, наредних година, многи црногорски посланици, политички лидери, италијанско, а затим и немачко правосуђе, довести у везу са нелегалном трговином цигаретама – једним од главних послова Станка Суботића. У то време, 1999. године, на подгоричком аеродрому паркиран је авион "цесна", купљен од предузећа "Текстрон", за који се говорило да га је Суботић платио 17,5 милиона долара, за потребе црногорске владе. Потом се појавио још један мали авион регистрован на Суботићеву фирму. Све ово је тада испричао Суботићев пилот Иван Бабић, "који је пребегао у САД". Да је ова информација била тачна, потврдили су касније одговори на бројна посланичка питања у Скупштини Црне Горе која су просто приморала Ђукановићеву владу да прода "цесну".

Да је Суботић од 1995. до данашњих дана у Црној Гори имао добре послове захваљујући првенствено добром статусу код првака црногорске власти, потврђује и то да је његова фирма "Миа" у Црној Гори имала своје истоимено представништво и да је успешно пословала са државном фирмом "Монтенегро табако транзит" (МТТ). У Црној Гори се верује да је предузеће "Миа" било само фиктивно у власништву Ђукановићевих кумова Душка Бана и Жељка Михаиловића, а да су њиме, у ствари, управљале Суботићеве компаније са Кипра – "Далвич" и "Фрема маркетинг".

Шверц цигарета кроз Црну Гору био је предмет истраге и Анкетног одбора Скупштине ове републике, који је тада открио да је "за пет и по година од Луке Бар, преко Јадрана на запад прешло 29.000 тона цигарета".

Поред скупштинског Анкетног одбора, шверц цигарета из Црне Горе у Европску унију, истраживали су и италијански правосудни органи у Барију и Напуљу, као и тужилаштво у немачком граду Аугсбургу, који су дошли до готово идентичних података, као и чињенице о "повезаности врха црногорске власти са криминалним клановима у Италији и Швајцарској".

Да су стари послови трговине цигаретама учврстили везу између Суботића и појединих званичника црногорске политике, јасно је и из објаве да је недавно постао и власник дела острва Свети Никола поред Будве. Суботић је обелоданио да има намеру да у елитни, наутички туризам Црне Горе инвестира 500 милиона евра. Он је, тврди наш извор, почео припреме, односно пројектовање две ултра модерне марине – једне у Будви, а друге на поменутом острву, популарно названом Хаваји. У овај пројекат инвестираће заједно са компанијом "МЦ марина" из Будве, чији су власници, како то тврди подгорички недељник "Монитор", Бранислав Мићуновић и Милош Маровић, син потпредседника ДПС-а Светозара Маровића.

Прави грађевински подухват најавио је изградњом моста који би повезао острво Свети Никола са копном. Гвоздени мост, такозвана пасарела, дужине 600 и висине седам метара, наслоњен на бедеме старе Будве, треба да повеже Суботићеву марину од 160 и другу у Будви од 360 везова.