Џез за кризна времена

У младости је учио од Душка Гојковића, студирао је у Берну, а усавршавао се на Бостонској џез академији. За каријеру Стјепка Гута, дугу готово три деценије, заслужан је Лајонел Хемптон. Гут је свирао са најзначајнијим џезерима данашњице, попут Кларка Терија, Николаса Пејтона, Винтона Марсалиса... Више од две деценије предаје на Џез академији у Грацу, а гостујући је професор и на неколико универзитета у САД.
– Последњих десет година живим на релацији између три града, тако да су ми путовања саставни део живота. Пола године сам у Њујорку, а шест месеци у Европи – у Београду, Грацу, Италији или Француској – прича Стјепко Гут и додаје да је недавно снимио албум у Њујорку са "Луи Белсон биг бендом", према Гутовим речима, једним од највећих бубњара који је радио са Дјуком Елингтоном и многим другим великанима џеза.

– Свирао сам током протеклих месеци и на бројним фестивалима у Аустрији, у Арканзасу, Њу Хемпширу...

Признаје да воли фестивале. На питање колико му је за успешну каријеру значило то што је студирао у Берну и усавршавао се на Бостонској џез академији, каже:

– Верујем да је у животу све сплет околности. Примера ради, мене је из Београда повукао Лајонел Хемптон. Чуо ме је на Београдском џез фестивалу у Дому омладине 1979. године. Када ми је понудио да свирам у његовом оркестру, нисам могао да верујем. Позвао ме је и питао шта радим 28. априла. Ја сам му рекао да не знам, а он је само одбрусио: "Буди у Бриселу". Тако је почела моја светска каријера.

Годинама је имао жељу да у Београду отвори приватну школу џеза, међутим, о томе више не размишља.

– Појавила се жеља на Факултету музичке уметности да се направи одсек за џез, међутим, то је процес који траје. Замолили су ме да формирам тај одсек и ја сам то прихватио. У Грацу предајем већ 22 године и стално нам долазе деца из Србије, али због тешке материјалне ситуације не могу сви да студирају у Грацу. Било би веома значајно када бисмо у Београду имали џез одсек, а знам много врсних светских музичара који би били вољни да предају.

Гут је одавно желео да се опроба и у стварању примењене музике. Композиције за позориште и филм остале су му, међутим, још неостварен сан јер га, како признаје, нико не зове. Џез је, наглашава Гут, најпопуларнији у кризним временима.

– У Њујорку сам везан за колеџ у Њу Џерсију који има један од најбољих џез одсека. Кларк Тери је тамо гостујући професор. На том колеџу су дошли на идеју да објаве књигу са његовим композицијама. Пошто је Тери мој велики пријатељ, ја сам одлучио да му помогнем око те књиге. Поред његових композиција, ту ће се наћи и џез ознаке, односно начин како треба да се свирају те нумере. То ће бити приручник каквог нема. Иначе, у Њујорку никада немам сигурне послове, али то је град у коме, уколико желиш, можеш да свираш 365 дана у години, било да су то фестивали, концерти или клупске свирке – каже Стјепко Гут и додаје да ће се на јесен поново вратити у Европу где га очекују наступи на бројним фестивалима.