Случај „Симпо”

Влада Србије одобрила је јуче компанији „Симпо” бескаматни краткорочни кредит од 1,5 милијарди динара, како би измирила дуг за неплаћене порезе и доприносе за пензијско и инвалидско осигурање. Тако ће држава омогућити да Пореска управа сутра одблокира рачун ове  фабрике намештаја.

Истовремено влада је дала сагласност Фонду за развој Србије да изда гаранцију за кредит који ће „Симпо” искористити за трајна обртна средства. Истом оном Фонду који припада Министарству финансија, који је и до сада најчешће уз Динкићев „благослов” давао привредницима јефтине кредите које многи нису успели да врате. Ако „Симпо” не буде изузетак у перспективи би држава могла да крене у ланчано преузимање фирми.

Зато је веома битно да ли је претварање пореског дуга „Симпа” у већинско власништво државе, а сада и чињеница да ће сви порески обвезници платити доприносе за „Симпо”, преседан или формула за решење проблема других дужника?

Ако ћемо пристојним језиком ово са „Симпом” у најмању руку је шамар свим пореским обвезницима – грађанима и привреди који су редовно измиривали своје пореске обавезе. Порука је – немојте плаћати порезе и доприносе. Учиниће то држава уместо вас.

У Србији има 1.000 фирми које су на списку великих пореских дужника. Многе од њих имају можда, и јаче разлоге што нису плаћале порезе и доприносе. Али нису „Симпо”, па их је по налогу истог тог одлазећег министра финансија Пореска управа блокирала.

Чињеница је да је председник компаније „Симпо” Драган Томић, био водећи кадар СПС-а у време Слободана Милошевића. И данас је члан исте те странке коју предводи премијер. Али, чињеница је и да ова фабрика запошљава око шест хиљада људи на сиромашном и политички трусном југу Србије.

Оваква одлука владе утолико је чуднија што се држава према „Симпу”, који је до јуче био у већинском приватном власништву, односи као да је једини дужник. А није. И не само то. Динкић сумња да је из „Симпа” годинама неко извлачио паре. Ко је тај? Немогуће је да Динкић то не зна? Чему онда само сумња? Коначно, шта су свих ових година радили његови директори Пореске управе? Морали су знати за дугове и аранжмане „Симпа”.

Најгоре од свега је што влада врло добро зна да ће „Симпо” тешко и убудуће имати пара да плаћа порезе и доприносе. Јер, без нове финансијске инјекције овој фирми нема спаса. А онда ни самом Врању, и целом југу Србије.  

А можда је ово само још једна у низу припрема наших фирми за новог стратешког партнера по моделу „Фијата” или „Итихада”. Динкић је, својевремено изјавио да је то могуће.

Било како било, „Симпо” је постао најпривилегованија фирма у Србији, свиђало се то некоме или не.