Пробају у Лесковцу, играју у Нишу

Лесковац – Народно позориште у Лесковцу већ трећу годину ради у веома тешким условима, без довољно пара, ван матичне куће, у привременим и неусловним просторијама, без сале, основних средстава и телефона, који су одавно искључени због неплаћања.

По речима директора Зорана Ракића, од неколико професионалних позоришта у Србији, која су тренутно без сцене, као што су врањско, зајечарско и краљевачко, лесковачко је у најтежој ситуацији, јер остала позоришта бар користе сале домова војске или домова културе, а у Лесковцу нема одговарајуће сале. Премијере и представе које су припремљене у ванредним условима игране су у Луткарском позоришту у Нишу, а неколико представа изведено је и у Народном позоришту у том граду.

Уговор о реконструкцији и доградњи позоришта потписан је 23. јуна 2011. године. Параф на тај документ ставили су Министарство економије и регионалног развоја, град Лесковац и извођач радова „СМН градња” из Лесковца.

Према првобитном плану, лесковачки театар је требало у новом руху да засија у пролеће 2012. године, али су искрсли многобројни проблеми и допунски радови који су померили рок за крај те године. Потом су пресушили извори финансирања, па је извођач напустио градилиште. До сада је завршено више од 80 одсто радова.

Радови на детаљној реконструкцији и доградњи Народног позоришта у Лесковцу одвијају се под надзором Завода за заштиту споменика културе у Нишу. Реч је о најозбиљнијем захвату на овом објекту у последње четири деценије, којим ће позоришту бити враћен изглед из 1932. године, када је подигнут Соколски дом који је порушен у савезничком бомбардовању 1944. године. У цео пројекат, према првобитном плану, требало је да се уложи педесет шест милиона динара, од чега 30,4 милиона обезбеђује држава, то јест Министарство за економију и регионални развој из Националног инвестиционог плана, а 25,6 милиона град Лесковац. Држава је измирила свој део обавеза, док у градској каси нема пара за ову намену.

Директор Ракић не жели да говори о детаљима, јер је, каже, имао проблема због ранијих изјава, али истиче да позориште нема никаквих правних додира са градилиштем, јер је град инвеститор, а држава суинвеститор. Додаје, ипак, да је због политичких околности и нечијег волунтаризма заустављена градња, иако је држава испунила своје уговорне обавезе и чак је обезбедила додатних десет милиона динара за допунске радове који су искрсли током реконструкције.

По његовим речима, ситуација је побољшана са променом локалне власти, али и даље ова кућа не добија довољно средства за нормалан рад.

-------------------------------------------

Режија без хонорара

План рада позоришта за 2012. годину направљен је под претпоставком да ће позориште бити завршено и да ће представе играти у својој сали. Међутим, у ванредним околностима урађена је само представа Реја Кунија „Љубавник великог стила” у режији Славенка Салетовића, чија је премијера била у Луткарском позоришту у Нишу. Започете су припреме Нушићевог „Народног посланикка” у режији Михајла Вукобратовића, са којом је планирано свечано отварање позоришта. Како је реконструкција стала, заустављене су и припреме овог комада.

Ове године урађен је комад Ежена Јонекса „Слика” у режији глумца и редитеља овог позоришта Стојана Младеновића, који је приказан на фестивалу „Јоаким Вујић” у Лазаревцу. Премијера је била у марту, такође у Луткарском позоришту у Нишу. У току је припрема комада немачког драмског писца Едена фон Хорвата „Дон Жуан се враћа из рата”, коју без хонорара, само за дневнице, режира београдски редитељ Слободан Ж. Јовановић, а костимографију и сценографију ради његова супруга Јадранка. Представа би требало да буде завршена до октобра. У овом тренутку припрема се и једна дечја представа, чија премијера је планирана за половину септембра, а затим ће, по речима нашег саговорника, бити настављене припреме „Народног посланика”.

М. Момчиловић