Србији неопходан бржи развој

Ниш – У организацији Савеза економиста Србије и Друштва економиста Ниша јуче је у Регионалној привредној комори у Нишу одржано саветовање на којем су привредници, економисти, научни радници и политичари покушали да одговоре на кључна питања привредног развоја. Циљ је био да се размотре путеви унапређивања пословног амбијента и стварања услова повољне инвестиционе климе која би резултирала отварањем нових радних места. Посебно је указано на проблеме завршетка приватизације, поготову јавног сектора.

По мишљењу Драгана Ђуричина, председника Савеза економиста Србије, транзиција која је започела још 1990. године доста касни. У 2006. години достигнуто је 64 одсто бруто домаћег производа (БДП) из предтранзиционе 1989. године. Због тога мора да се убрза смањивање  заостајања за развијеним европским привредама и привредама земаља које су завршиле транзицију. Сви наши суседи су окончали транзицију због тога што су у стабилном привредном амбијенту успели да пребаце предтранзициони ниво БДП и при томе имају солидне стопе привредног раста на светском просеку или изнад њега.

– Решење за Србију је у реиндустријализацији државног сектора. Можда делује парадоксално, али мислим да сектори као што су енергетика, електропривреда, инфраструктура, који су иначе у рукама државе, треба да имају приоритет. Због тога приходи од приватизације морају да се врате у те секторе. Они треба да се отворе утицајима финансијског тржишта, односно да иду на прву јавну понуду, акције Електропривреде Србије, Телекома Србије, великих банака у којима држава има већинско учешће, осигуравајуће компаније у којима држава има већинско или значајно учешће, да се нађу на берзи и да се на тај начин с једне стране обезбеди становништву добар пласман капитала, а с друге стране да се обезбеде квалитетна финансијска средства за финансирање експанзије тих сектора. Када се обезбеди такав амбијент инвестирања из сопствених извора, стране инвестиције ће доћи у већем проценту. Не можемо апелима да доведемо странце, већ морамо да им покажемо да сами верујемо у своју привреду – сматра Ђуричин.

Професор др Зоран Аранђеловић такође види кључну улогу државе, али у решавању једног другог проблема – смањењу разлика у регионалном економском развоју. Ситуацију на југу Србије је оценио као веома неповољу, не само што се тиче привредног развоја, него и демографске структуре, јер се ови крајеви празне.

Држава највише улаже у највеће градове, као што су Београд, Нови Сад, делом и Ниш, док се разлика између сиромашног југа и богатог севера све више продубљује. Исто је и када је реч о страним инвестицијама. – Директне стране инвестиције иду тамо где брже могу да се врате. У неразвијеним крајевима се споро враћају, па странци тамо не инвестирају, а тај проблем једино може да реши држава – истакао је Аранђеловић.

На проблеме приватизације осврнуо се Данило Шуковић који упозорава да она траје веома дуго, а да су резултати доста скромни. Посебан проблем је у томе што, иако су рокови у више наврата продужавани, приватизација није ни близу краја. У овом тренутку чак и не знамо колико је још остало друштвених предузећа за приватизацију. У влади се сада припрема њихова листа, а неке процене говоре да их је око хиљаду.