Srbiji neophodan brži razvoj

Niš – U organizaciji Saveza ekonomista Srbije i Društva ekonomista Niša juče je u Regionalnoj privrednoj komori u Nišu održano savetovanje na kojem su privrednici, ekonomisti, naučni radnici i političari pokušali da odgovore na ključna pitanja privrednog razvoja. Cilj je bio da se razmotre putevi unapređivanja poslovnog ambijenta i stvaranja uslova povoljne investicione klime koja bi rezultirala otvaranjem novih radnih mesta. Posebno je ukazano na probleme završetka privatizacije, pogotovu javnog sektora.

Po mišljenju Dragana Đuričina, predsednika Saveza ekonomista Srbije, tranzicija koja je započela još 1990. godine dosta kasni. U 2006. godini dostignuto je 64 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) iz predtranzicione 1989. godine. Zbog toga mora da se ubrza smanjivanje  zaostajanja za razvijenim evropskim privredama i privredama zemalja koje su završile tranziciju. Svi naši susedi su okončali tranziciju zbog toga što su u stabilnom privrednom ambijentu uspeli da prebace predtranzicioni nivo BDP i pri tome imaju solidne stope privrednog rasta na svetskom proseku ili iznad njega.

– Rešenje za Srbiju je u reindustrijalizaciji državnog sektora. Možda deluje paradoksalno, ali mislim da sektori kao što su energetika, elektroprivreda, infrastruktura, koji su inače u rukama države, treba da imaju prioritet. Zbog toga prihodi od privatizacije moraju da se vrate u te sektore. Oni treba da se otvore uticajima finansijskog tržišta, odnosno da idu na prvu javnu ponudu, akcije Elektroprivrede Srbije, Telekoma Srbije, velikih banaka u kojima država ima većinsko učešće, osiguravajuće kompanije u kojima država ima većinsko ili značajno učešće, da se nađu na berzi i da se na taj način s jedne strane obezbedi stanovništvu dobar plasman kapitala, a s druge strane da se obezbede kvalitetna finansijska sredstva za finansiranje ekspanzije tih sektora. Kada se obezbedi takav ambijent investiranja iz sopstvenih izvora, strane investicije će doći u većem procentu. Ne možemo apelima da dovedemo strance, već moramo da im pokažemo da sami verujemo u svoju privredu – smatra Đuričin.

Profesor dr Zoran Aranđelović takođe vidi ključnu ulogu države, ali u rešavanju jednog drugog problema – smanjenju razlika u regionalnom ekonomskom razvoju. Situaciju na jugu Srbije je ocenio kao veoma nepovolju, ne samo što se tiče privrednog razvoja, nego i demografske strukture, jer se ovi krajevi prazne.

Država najviše ulaže u najveće gradove, kao što su Beograd, Novi Sad, delom i Niš, dok se razlika između siromašnog juga i bogatog severa sve više produbljuje. Isto je i kada je reč o stranim investicijama. – Direktne strane investicije idu tamo gde brže mogu da se vrate. U nerazvijenim krajevima se sporo vraćaju, pa stranci tamo ne investiraju, a taj problem jedino može da reši država – istakao je Aranđelović.

Na probleme privatizacije osvrnuo se Danilo Šuković koji upozorava da ona traje veoma dugo, a da su rezultati dosta skromni. Poseban problem je u tome što, iako su rokovi u više navrata produžavani, privatizacija nije ni blizu kraja. U ovom trenutku čak i ne znamo koliko je još ostalo društvenih preduzeća za privatizaciju. U vladi se sada priprema njihova lista, a neke procene govore da ih je oko hiljadu.