Г- 8 без договора о Космету

Специјално за "Политику" од извештача Танјуга
Хајлигендам, 8. јуна – Лидери Г-8 током тродневног самита у Хајлигендаму нису успели да се договоре о будућем статусу Косова и Метохије, али су несумњиво утврдили две кључне дијагнозе стања у косовском процесу: извесност руског вета на америчко-европски нацрт резолуције у Савету безбедности УН и самим тим потребу да се процесу пружи још времена за проналажење решења које би било засновано на консензусу. Расправа у балтичком одмаралишту на северу Немачке је прошла у знаку неочекиваног предлога француског председника Николе Саркозија – који је затражио шестомесечно одлагање решења статуса уз руско обавезивање на перспективу независности Космета – те у одсечном одговору руског председника Владимира Путина да је за Москву прихватљиво само решење које подразумева територијални интегритет Србије.

Председавајућа Г-8, немачки канцелар Ангела Меркел, самим тим је морала да констатује на завршној конференцији за новинаре да "и даље постоје разлике у мишљењу по питању будућег статуса Косова", те да ће следеће недеље на овом проблему радити политички директори држава чланица.

"Ми бисмо желели да то решење буде засновано на консензусу", нагласила је Меркелова и додала да су разговори о Космету током самита били "веома конструктивни".

Саркози је другог дана самита изненадио и своје најближе сараднике када је предложио Путину да се решење за будући статус Космета одложи на шест месеци, током којих би Београд и Приштина требало да се договоре о решењу.

Уколико се не договоре, на снагу би ступило решење засновано на плану Мартија Ахтисарија о отцепљењу Космета од Србије, на шта би – према идеји за коју више дипломатских извора у Хајлигендаму тврде да није само његова – Москва већ сада требало да се обавеже.

После вишесатних консултација које су трајале од четвртка увече па све до завршетка самита јуче по подне, француски председник је морао да призна да му предлог није прошао, пре свега због одбијања Русије да се обавеже на перспективу независности Космета.

Он је, међутим, поновио да то сматра добрим путем за проналажење решења јер му је, како је рекао, руски председник пренео да ће Москва уложити вето, уколико се садашњи нацрт резолуције о будућем статусу Космета стави на гласање у Савету безбедности УН.

"Не видим зашто треба журити (…) требало би пронаћи решење консензусом, али да то решење у перспективи буде независност Косова", изјавио је Саркози на конференцији за новинаре.

"Решење на које би Руси одмах ставили вето довело би до необјашњиве ситуације", рекао је он, изражавајући посебну забринутост за питање међународних трупа на терену у таквој ситуацији.

"Шта ако онда неки од нас почну са признавањем независности Косова, противно договору других (…) да ли тиме подржавамо рат или мир?", упитао је француски председник и нагласио да је потребно избећи "опасан пут" и могућност "крвавих сукоба".

Он је нагласио да је Путину "веома јасно" пренео да је перспектива Космета "независност".

"Али питам се, да ли је можда боље да се сачека неколико недеља или неколико месеци да се пронађе решење или ће се ићи на силу?", истакао је француски председник, јасно потврђујући да се противи једностраним потезима који не би били засновани на резолуцији УН.

Путин је са своје стране рекао да Москва остаје привржена решењу за Космет које мора бити засновано на територијалном интегритету држава и Резолуцији Савета безбедности УН 1244, према којој је Космет неотуђиви део Србије.

"Наша позиција је јасна, заснована на територијалном интегритету држава и на Резолуцији 1244 Савета безбедности УН према којој је Косово неотуђиви део Србије", нагласио је руски председник на завршној конференцији за новинаре.

"Покушава се да се овај проблем реши без пристанка свих страна, у овом случају српске стране (…), ми сматрамо да то није у реду и да не одговара нити правним нити моралним нормама", додао је Путин.

Он је истакао да је потребно "бити стрпљив и радити са Србима и косовским Албанцима, уз то да се држимо принципа међународног права".

"Не морамо да намећемо решење народима, не морамо да понижавамо народе", рекао је Путин.

"Ако дођемо до закључка да је у данашњем свету принцип права народа на самоопредељење важнији од принципа територијалног интегритета држава, онда то треба да важи за све региона света, а не само тамо где наши партнери желе да се он примењује (…), принцип самоопредељења би у тој случају требало да се примени и на народе бивше Југославије, тако и за мале народе који живе у постсовјетском простору", подвукао је он.

Путин је истакао да између ових случајева "нема разлика", и да су оба последица распада комунизма, да је у оба случаја било етничких чишћења и злочина и да су последице "де факто независне државе".

"Нико не може да пронађе разлике између ових случајева и то значи да морају да се примењују универзална правила", рекао је руски председник.

Један високи званичник руске делегације претходно је изјавио Танјугу да је општи став шефова држава на самиту Г-8 да нема потребе за журбом у решавању будућег статуса Космета.

Он је истакао да је руски председник Владимир Путин током састанака поновио и "врло детаљно образложио" руски став, те да није било озбиљнијих разговора о "конкретним датумима за решење статуса", иако је немачка канцеларка Ангела Меркел у једном тренутку споменула могућност одлагања решења за шест месеци, о чему је касније говорио и Саркози.