Могућа "тиха" промена изасланика УН

Одлагање решавања статуса Косова у Србији је дочекано са оптимизмом, али и опрезом који не дозвољава да се одлагање неповољног решења по српску страну назове великим преокретом. Иако је Русија успела да наметне нови темпо решавања косовског проблема и натерала Америку да одустане од убрзаног марша ка независности јужне српске покрајине, решење још није на помолу. За шест месеци, на колико је француски председник Никола Саркози орочио овај "тајм аут", стране у преговорима могле би поново да се нађу на истим позицијама, једнако далеко од компромиса колико су то и данас.

Србија се, међутим, према општој оцени чак и страних дипломата у Београду, такорећи преко ноћи, нашла у много повољнијој ситуацији од оне у којој је била јуче. Томе је, осим одлагања решења статуса Космета, умногоме допринела и позитивна оцена сарадње са Хашким трибуналом, као и најава наставка преговора о придруживању са Европском унијом.

У предаху за Србију, која води рововску дипломатску битку да спречи независност Косова још овог лета (што је Америка обећала Албанцима), отвара се простор за то да Београд преузме иницијативу. За сада се нико не усуђује да прогнозира у ком би правцу она могла да иде. Сигурно је само да је претња једностраним признавањем косовске независности, као најнеповољнијим расплетом косовског проблема, уклоњена. Европа, што се јасно видело на Самиту Г-8 у Немачкој, не жели да се статус Косова решава мимо Савета безбедности УН, од чега једино Америка можда не би презала.

"Сви су се мало повукли и дали простора преговорима", каже Иво Вејвода, извршни директор Балканског фонда за демократију. "Европа ће истрајати на захтеву да добије резолуцију Савета безбедности, али и Русија жели да подржи резолуцију под прихватљивим околностима. До јесени ће се вероватно наћи неко решење и можда и нека нова резолуција прихватљива за све. Ово је у сваком случају нова ситуација у којој је јасно да сви хоће једно решење и у том смислу све стране ће добро размислити пре него што одбију ту понуду".

Иако се о обнови преговора говори као о новој реалности, мало ко очекује да ће ти преговори имати досадашњу форму. Спекулише се да ће преговори пре бити неформалне природе, а да би током њих чак могло доћи и до "тихе" промене изасланика УН за Косово. Упућени у односе у америчкој администрацији не искључују ни могућност извесног померања у ставу САД према овом проблему, имајући у виду да се струја коју у Стејт департменту предводи Кондолиза Рајс, а која према истим информацијама полако превладава, залаже за мекшу спољну политику Америке од оне за коју се залаже Дик Чејни.

Према једној школи мишљења у Београду, људи који су сада задужени за проблем Косова у Стејт департменту имају веома тврде ставове, прерадикалне и за ЕУ. Због тога се може очекивати да се већ током јула или августа на Европу изврши још један јак притисак да прихвати америчку резолуцију. Уколико до тога дође, Европа ће, како припадници ове школе процењују, одлучно одбити решење које неће имати "печат" Савета безбедности.

Опасност да се за неколико месеци нађемо у истој ситуацији, у некој врсти равнотеже супротстављених страна у којој нема решења (Горан Свилановић, бивши шеф дипломатије и функционер Пакта стабилности за југоисточну Европу, ову опцију сматра врло реалном), можда ће натерати ЕУ да предложи раздвајање резолуције. Према том сценарију, како објашњава Свилановић, проблем би се са мртве тачке могао покренути решавањем у два корака.

"У првом кораку снаге Европске уније замениле би Унмик, а питање Резолуције 1244. и решења статуса било би остављено за неко повољније време од овога", каже Свилановић.

Успоравање процеса решавања статуса Косова бивши шеф дипломатије види као предах у коме би српска влада требало да изађе са новом иницијативом. Међутим, додаје он, последњи предлог на преговарачком столу дао је управо Београд, али на њега није било праве реакције.