Moguća "tiha" promena izaslanika UN

Odlaganje rešavanja statusa Kosova u Srbiji je dočekano sa optimizmom, ali i oprezom koji ne dozvoljava da se odlaganje nepovoljnog rešenja po srpsku stranu nazove velikim preokretom. Iako je Rusija uspela da nametne novi tempo rešavanja kosovskog problema i naterala Ameriku da odustane od ubrzanog marša ka nezavisnosti južne srpske pokrajine, rešenje još nije na pomolu. Za šest meseci, na koliko je francuski predsednik Nikola Sarkozi oročio ovaj "tajm aut", strane u pregovorima mogle bi ponovo da se nađu na istim pozicijama, jednako daleko od kompromisa koliko su to i danas.

Srbija se, međutim, prema opštoj oceni čak i stranih diplomata u Beogradu, takoreći preko noći, našla u mnogo povoljnijoj situaciji od one u kojoj je bila juče. Tome je, osim odlaganja rešenja statusa Kosmeta, umnogome doprinela i pozitivna ocena saradnje sa Haškim tribunalom, kao i najava nastavka pregovora o pridruživanju sa Evropskom unijom.

U predahu za Srbiju, koja vodi rovovsku diplomatsku bitku da spreči nezavisnost Kosova još ovog leta (što je Amerika obećala Albancima), otvara se prostor za to da Beograd preuzme inicijativu. Za sada se niko ne usuđuje da prognozira u kom bi pravcu ona mogla da ide. Sigurno je samo da je pretnja jednostranim priznavanjem kosovske nezavisnosti, kao najnepovoljnijim raspletom kosovskog problema, uklonjena. Evropa, što se jasno videlo na Samitu G-8 u Nemačkoj, ne želi da se status Kosova rešava mimo Saveta bezbednosti UN, od čega jedino Amerika možda ne bi prezala.

"Svi su se malo povukli i dali prostora pregovorima", kaže Ivo Vejvoda, izvršni direktor Balkanskog fonda za demokratiju. "Evropa će istrajati na zahtevu da dobije rezoluciju Saveta bezbednosti, ali i Rusija želi da podrži rezoluciju pod prihvatljivim okolnostima. Do jeseni će se verovatno naći neko rešenje i možda i neka nova rezolucija prihvatljiva za sve. Ovo je u svakom slučaju nova situacija u kojoj je jasno da svi hoće jedno rešenje i u tom smislu sve strane će dobro razmisliti pre nego što odbiju tu ponudu".

Iako se o obnovi pregovora govori kao o novoj realnosti, malo ko očekuje da će ti pregovori imati dosadašnju formu. Spekuliše se da će pregovori pre biti neformalne prirode, a da bi tokom njih čak moglo doći i do "tihe" promene izaslanika UN za Kosovo. Upućeni u odnose u američkoj administraciji ne isključuju ni mogućnost izvesnog pomeranja u stavu SAD prema ovom problemu, imajući u vidu da se struja koju u Stejt departmentu predvodi Kondoliza Rajs, a koja prema istim informacijama polako prevladava, zalaže za mekšu spoljnu politiku Amerike od one za koju se zalaže Dik Čejni.

Prema jednoj školi mišljenja u Beogradu, ljudi koji su sada zaduženi za problem Kosova u Stejt departmentu imaju veoma tvrde stavove, preradikalne i za EU. Zbog toga se može očekivati da se već tokom jula ili avgusta na Evropu izvrši još jedan jak pritisak da prihvati američku rezoluciju. Ukoliko do toga dođe, Evropa će, kako pripadnici ove škole procenjuju, odlučno odbiti rešenje koje neće imati "pečat" Saveta bezbednosti.

Opasnost da se za nekoliko meseci nađemo u istoj situaciji, u nekoj vrsti ravnoteže suprotstavljenih strana u kojoj nema rešenja (Goran Svilanović, bivši šef diplomatije i funkcioner Pakta stabilnosti za jugoistočnu Evropu, ovu opciju smatra vrlo realnom), možda će naterati EU da predloži razdvajanje rezolucije. Prema tom scenariju, kako objašnjava Svilanović, problem bi se sa mrtve tačke mogao pokrenuti rešavanjem u dva koraka.

"U prvom koraku snage Evropske unije zamenile bi Unmik, a pitanje Rezolucije 1244. i rešenja statusa bilo bi ostavljeno za neko povoljnije vreme od ovoga", kaže Svilanović.

Usporavanje procesa rešavanja statusa Kosova bivši šef diplomatije vidi kao predah u kome bi srpska vlada trebalo da izađe sa novom inicijativom. Međutim, dodaje on, poslednji predlog na pregovaračkom stolu dao je upravo Beograd, ali na njega nije bilo prave reakcije.