Субота, 27.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

У Рашкој нема масовне гробнице

У Рашкој нема масовне гробнице
Истражни судија Милан Дилпарић (у средини) на локацији (Фото Фонет)

Милан Дилпарић, истражни судија Већа за ратне злочине Окружног суда у Београду изјавио је јуче да на локацији Рудница – Мајдан, удаљеној десетак километара од Рашке, током протекла четири дана нису нађени никакви докази о постојању масовне гробнице.

– Нисмо дошли до било каквих доказа и нисмо открили никакве људске остатке. Са нама су били представници Унмика, као и геолози и антрополози који су као стручне екипе истраживали овај терен – рекао је Дилпарић новинарима у Рудници.

Он је истакао да је на том месту посао завршен. Нагласио је да је током ових истраживања полиција из Рашке обезбеђивала локалитет и када екипа није на терену, како се не би десило да било ко ту приђе и да се "нешто нежељено догоди".

Председник Комисије Владе Србије за нестале Вељко Одаловић рекао је да је коначно "с дневног реда" скинута дилема која је дуго узнемиравала јавност.

– Овде са нама су, поред представника међународне заједнице, били и представници Комисије Владе Косова за нестала лица, који су могли да се увере у крајње одговоран однос према овом питању – истакао је Одаловић.

Представник Унмика Красимир Николов рекао је да је приликом овог истраживања доказано да нема индиција да у Рудници постоји масовна гробница, што не мора да значи да Унмик, ипак, неће поново затражити да се овде истраживање настави.

Истраживање је почело пре четири дана, како би се проверили наводи неименованог сведока да се на том месту налази масовна гробница, настала у време НАТО бомбардовања 1999. године. Истраживана локација налази се у напуштеном мајдану, између контролног пункта МУП-а Србије и контролног пункта Кфора на административној линији између централне Србије и Космета.

Крајем 2004. године, Фонд за хуманитарно право дошао је до информације о спаљивању лешева косовских Албанаца у фабрици "Мачкатица" у Сурдулици, током 1999. године, али то није никада доказано. Пре тога је постојао и податак да су у руднику Трепча сакривана и уништавана тела убијених Албанаца. Лешеви су, према тадашњим информацијама званичника НАТО и локалног становништва, у рудник злата и сребра ноћу довожени и бацани у дубоке јаме и резервоаре са соном киселином. Говорило се да је чак 1.000 лешева уништено у том руднику. Припадници француског Кфора нашли су у Трепчи одећу, документе и фотографије Албанаца, али је трибунал саопштио да на том месту нема трагова људских остатака.

За постојање масовних гробница у Србији јавност је први пут сазнала у мају 2001. године. Тада је на полицијском полигону САЈ-а у Батајници, из више гробница ексхумирано 709 лешева. У току су судски поступци који треба да расветле околности под којима су ови људи убијени на Косову и пребачени у Србију. Један од њих је и случај "Сува Река", односно, убиство 48 чланова породице Бериша у ресторану у том месту, чија су тела пребачена у Батајницу, за шта се суди команданту нишког одреда ПЈП Радославу Митровићу и припадницима полиције из Суве Реке. Масовна гробница, тачније хладњача са телима убијених Албанаца откривена је и у језеру Перућац.

У Петровом Селу код Кладова на полицијском полигону САЈ, 2001. године откривена је јама са телима више десетина жртава са Косова. Међу лешевима нађена су и тела тројице браће Битићи, америчких држављана, за чије су убиство оптужена двојица припадника полиције Сретен Поповић и Милош Стојановић. Иначе, око 1.600 Албанаца из јужне српске покрајине и даље се воде као нестали. Такође се не зна ни судбина око 600 Срба, Рома и других неалбанаца са Косова.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.