Нумеричка машина за наваривање

Чачак – У оквиру иновационог пројекта Машинског факултета у Београду, у коме је учествовало и седморо наставника и сарадника са Факултета техничких наука у Чачку, пројектована је и конструисана четвороосна нумерички управљана машина за наваривање.

Реч је о најсавременијем начину обнове делова на багерима површинских копова и грађевинских машина, подложних абразивном хабању.  Недавно је на ФТН-у ова иновација представљена делатницима из привреде.

– Пројекат је, од основне замисли до израде прототипа, трајао 12 месеци и био финансиран средствима Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Док смо развијали ову идеју на уму смо имали углавном обнову хабајућих елемената машинских система који се користе на коповима, али би машина лако могла да нађе примену и код грађевинске механизације – каже за „Политику” др Звонко Југовић, руководилац пројекта, редовни професор на ФТН-у у Чачку.

Он истиче да се сада, на потпуно аутоматизован начин, могу наваривати зуби на роторним багерима, чиме се њихов век продужује два до три пута, као и сегменти на папучама багера, точкови тркачи на гусеницама и многи други хабајући делови.

– Ручно наваривање је изузетно тежак посао, зависан у великом делу и од умешности заваривача, чији рад прате и токсичне материје, испаравајући из електрода. Са овом машином дошло се до хуманизације јер замењује радника који се ту појављује само као оператер. Радник на оператор панелу одређује површину која се наварује, ширину, дужину и брзину наваривања и врсту електроде, а затим само надзире сам поступак заваривања. Наварени слој је неупоредиво квалитетнији него у ручном поступку, а поврх тога машина све обави два до три пута брже – истиче др Југовић.

У пројектном тиму којим је он руководио били су др Живана Јаковљевић, доцент на МФ у Београду на Катедри за производно машинство, а са ФТН-а професори др Мирослав Бјекић, др Снежана Драгићевић и др Радомир Славковић, асистенти Милош Божић, Марко Росић и мр Сања Антић, као и сарадници из привреде Драган Милошевић и мр Нада Бојић.

– Опрема коју смо купили за израду овог прототипа је производ компаније „Шнајдер електрик”, јер смо желели да буде најпоузданија. Контролер као саставни део машине припада најсавременијој генерацији у својој врсти. Машина је програмибилна, радник помоћу оператор панела и џојстика одређује врсту наваривања: наваривање кружних облика или дефинисање наваривања тростране и четворостране равне површине – објашњава нам др Мирослав Бјекић.

Професор Југовић изузетно је задовољан трудом младих колега на овом пројекту, сматра да нова генерација мора да изнесе реиндустријализацију и технолошки развој земље, и додаје:

– Министарство је у овај пројекат уложило око два милиона динара и скоро сва средства су утрошена на материјал и опрему, док је већина истраживача радила без хонорара. Тако прототип вреди више него што је коштао, а на тржишту би оваква машина сада имала цену од 25.000 до 30.000 евра.

Машина је једноставна за програмирање и омогућује, уз одговарајућу обуку, лаку примену без ангажовања високостручне радне снаге. Радни простор је 430х500х1.000 милиметара, носивост до 1.000 килограма.