Љубавни троугао у рату

Снимање играног филма "Свети Георгије убива аждаху" у режији Срђана Драгојевића почеће половином јула у селу Дубовац у близини Беле Цркве, где се за потребе филма гради насеље које ће дочарати српско село пред почетак Првог светског рата.

Филм се реализује по сценарију Душана Ковачевића који је филмски предложак написао на основу своје истоимене позоришне драме која се са успехом изводила на сцени Атељеа 212. У оквиру буџета од око пет милиона евра, филм се реализује у продукцији куће "Свети Георгије убива аждаху", а филм су финансијски подржале владе Републике Србије и Републике Српске, са милион и по евра, односно 750.000 евра.

Радња драме и филма одиграва се у српском селу покрај Саве 1914. године. Сеоско становништво је подељено на две супротстављене стране: потенцијалне војне регруте и особе са телесним манама из балканских ратова. Пред почетак Првог светског рата, здрав део становништва бива мобилисан, док инвалиди покушавају да се приближе женама у селу. Ове гласине стизале су до војника у рововима, а да би спречила побуну, српска влада одлучује да пошаље инвалиде на фронт.

– Ову причу сам чуо од мога деде Цветка Ковачевића који је преносио рањене и мртве у пољске болнице покрај Шапца. Причу ми је деда испричао у неколико шкртих реченица. Рекао је: "А онда су тако, због људске пакости и злих језика, мобилисани богаљи из мачванских села и одведени по казни на Цер. Гурнули су их у прве борбене линије, које су унапред биле жртвоване. Међу тим несрећницима био је и мој брат од стрица, сакат у ногу и добар као хлеб. Није се вратио са Цера. А нисмо га ни нашли, касније. Ни њега ни још 16 инвалида из села". То је било све. У неколико реченица деда ми је испричао причу налик на античку драму. Током наредних разговора, сазнао сам шта се још догодило. Речју, ратови долазе и одлазе, путују Србијом уздуж и попреко, смењују се као годишња доба. Ова необична прича, заснована на истинитом догађају је велики ратни рам за љубавни троугао између младог ратног инвалида, локалног жандара и његове жене, који се окончава као у грчкој трагедији, објашњава сценариста Душан Ковачевић и додаје: 

– После филма "Марш на Дрину", ово је први српски филм који се бави тематиком Првог светског рата. Већ је потписан уговор са Радио-телевизијом Србије по којем ће паралелно са филмом бити снимана и телевизијска серија од шест епизода. Њено емитовање планирано је за крај наредне године поводом обележавања 90 година од краја Првог светског рата.

Редитељ Драгојевић истиче да сан о овом филму траје деценију. Он најављује да ће у филму играти око 80 глумаца и да је на кастингу за поједине улоге учествовало око 250 глумаца, што потврђује виталност нашег глумишта. Избор глумца који ће тумачити лик инвалида Гаврила приводи се крају, а главној јунака ове трагедије, жандара Ђорђа, тумачиће Лазар Ристовски.

– Глумачки посао не подразумева оно што сте раније радили, јер увек почињете из почетка. Уз лик жандара Ђорђа који је изузетан, Душанов текст који је одличан, и сарадњу са Драгојевићем, можда ће ово бити једна од мојих животних улога. Волео бих да овај филм буде запамћен по великом труду и раду. За мене је овај филм велики изазов, јер је ово филм епохе о периоду којим се Србија може поносити – истиче Ристовски, који је и један од продуцената филма.

Главне улоге у филму тумачиће: Наташа Јањић, Милена Дравић, Драган Николић, Зоран Цвијановић, Мира Бањац, Драган Мићановић, Небојша Глоговац, Борис Миливојевић и Бора Тодоровић.

– Наслућујем да ће ово бити велики, антологијски филм. Од свих одличних текстова Душка Ковачевића, овај је најбољи. Овај филм ће бити љубавна драма, али и ратни спектакл и имаће драгоцен историјски аспект за будуће генерације – истиче Тодоровић, који тумачи лик деде главног јунака, власника кафане у којој се преплићу судбине ликова ове драме.

-------------------------------------------------------------------------

Граде село за снимање филма

За потребе филма у селу Дубовац увелико се гради аутентично село с почетка прошлог века, а радови ће бити готови до краја месеца. Под будним оком сценографа Миљена Креке Кљаковића, аутора сценографије за филмове "Дом за вешање" и "Андерграунд" Емира Кустурице, око 80 мајстора приводи крају градњу 20 кућа, две кафане, воденице и цркве. Снимање ће трајати 14 недеља, сцене на фронту биће снимане надомак Бањалуке, а планирано је и снимање у Бугарској.

Директор фотографије биће Душан Јоксимовић, костиме је дизајнирала Марина Меденица, филм ће монтирати Петар Марковић, док ће музику компоновати Александар Саша Хабић.