Премијера комада "Дон Жуан у Сохоу"

Нови комад савременог британског драмског писца Патрика Марбера "Дон Жуан у Сохоу" у режији Алисе Стојановић биће премијерно изведен вечерас у 20 часова на Великој сцени Атељеа 212. Дело је превела Даница Илић, драматург је Јелена Мијовић, сценограф Дарко Недељковић, костимограф Зора Мојсиловић, кореограф Мојца Хорват, а композитор Иван Бркљачић. Редитељка Алиса Стојановић окупила је занимљиву глумачку екипу, а предводе је Гордан Кичић, Миодраг Мики Крстовић, Бојан Жировић, Радмила Томовић, Ненад Ћирић, Владислав Михаиловић, Димитрије Илић и други. Представа ће се играти у блок систему, са десет извођења током овог месеца.

"Дон Жуан у Сохоу" Патрика Марбера, нашој позоришној публици познатог по драми "Ближе", у основи има Молијерову фарсичну драму из 17. века. У питању је модеран комад који се у Британији када га је Марбер написао сматрао најбољом верзијом "Дон Жуана" после Молијерове. Марберов "Дон Жуан у Сохоу" смештен је у садашње време у лондонски Сохо – свет сванка, нових хотела, џоинта, кокаина, сиромашних, бесрамних звезда жуте штампе, заштитних лица великих медијских компанија и трговаца секс индустрије.

Многобројну глумачку екипу затекли смо на једној од проба, уочи премијере. У сали влада апсолутна тишина и мир. "Молим технику да припреми сцену за пети чин", чује се тихи глас преко звучника.

На сцену излази глумац Гордан Кичић у лепо скројеном белом оделу са црвеном краватом. Ово је седма представа коју ради са Алисом Стојановић. Делује сигурно. Изговара реплику: "Искреност је комплимент. Живимо у доба извињавања. Лицемерје је данас постало и порок и врлина. Свака друга будала у свакој другој улици има неку интимну причу. Нема више пристојности. Људи су заборавили како да живе. Где је поезија, где је душа..".

На сцени је и Мики Крстовић, најстарији глумац у представи који тумачи Луиса, Дон Жуановог оца. Ту је и Димитрије Илић у лику Алоишуса. У салу стиже и Радмила Томовић. Није расположена за разговор.

"Како вам се допада"?– знатижељно пита Гордан Кичић неколико минута касније, радо се одазвавши молби да коментарише свог новог сценског јунака: "Потпуно је супротан лик од свега онога што смо до сада гледали. Текст је изврстан, Дон Жуана не занима материјално, већ трага за узбуђењима, љубављу. Овај човек има слободу духа и једну врсту потребе да каже шта мисли, нема никаквих окова, свакоме каже шта осећа...".

Када је костим у питању, костимограф Зора Мојсиловић урадила је две варијанте, а да ли ће бити у белом или у зеленом костиму откриће тек на премијери.

Алиса Стојановић даје последње инструкције својим сарадницима. Глумци седе у кругу. Сваки лик анализирају појединачно. Млада Милени Предић тумачи Лоти. "Мој лик би одговарао Молијеровој Шарлоти. С обзиром на то да је ово савремена адаптација Молијеровог комада, овај лик од сељанке је унапређен у урбану бескомпромисну девојку која је спремна све да уради када је у питању новац и слава". Њен партнер на сцени је Владислав Михаиловић који напомиње да је њихов највећи задатак у представи  да испричају садашњу причу.

"Допада ми се рад на представи, јер је Алиса редитељ који зна шта хоће и дозвољава потпуну сарадњу. Глумци равноправно учествују у раду и осећају се слободно. Играм Пита, по старој верзији то је Пјер. Комад се потпуно уклопио у садашње време што је доказ да је модеран и универзалан", каже Михаиловић.

Никола Ракочевић први пут наступа у Атељеу 212. Тумачи Стена који је заправо Молијеров Зганарел. Какав је Зганарел у новој варијанти, прича млади глумац: