Рибе загризле, али не и власт

Ниш – Некада је Драган Милојковић био таксиста. Остао је упамћен као оснивач првог радио таксија у Нишу. Оставио је, међутим, овај посао и покренуо производњу и тов слатководне рибе. Једини је на подручју југа и југоистока Србије са интернационалном дипломом за специјализовани узгој шарана и шаранске млађи, која се користи у нашој земљи за порибљавање рибњака, река и језера.– Две године био сам на обуци у Државном институту за слатководно рибарство Бугарске у Пловдиву. Идеју за рибњак дао ми је некадашњи премијер Југославије Анте Марковић приликом једног боравка и током нашег сусрета у Нишу. Стечено знање на овом институту применио сам на свом рибњаку на десној обали Нишаве, само километар од центра Нишке Бање, поред пута према Сићевачкој клисури. Сам рибњак је на 1.600 квадратних метара, а поред њега на овом простору, који представља изузетан туристички потенцијал, саградио сам и све неопходне пратеће објекте у намери да унапредим туристичку понуду нишког краја. Поред базена за производњу, из којих се више од пола милиона рибље млађи дистрибуира рибњацима широм Србије, у комплексу је и отворени рибњак за комерцијални риболов. А то значи да сваки конзумент здраве хране може да дође у овај комплекс. Није потребно да се доноси риболовачка опрема, јер смо за посетиоце обезбедили све што им је потребно за успешно проведен и испуњен дан у природи – рекао је за „Политику“ Милојковић.

Саградио је Драган уз сам рибњак и жичару. За то је постојао разлог:– Комплекс је од непожељних посетилаца заштићен реком Нишавом. Свако ко хоће да дође, може до рибњака само овом жичаром. Сада је у току уређење и путева у овом атару на подручју градске општине Пантелеј, тако да ће вероватно бити створени услови да се до комплекса дође аутомобилом, бициклом или пешице.

Осим рибњака, за који Драган Милојковић има употребну дозволу још од 1995. године, у комплексу је почео да гради, управо у намери да развија туризам, смештајне капацитете и ресторан. – Одавно би на овом месту израстао туристичко-спортски комплекс, да су само мало више слуха имали надлежни државни органи, односно ресорна министарства. Не знам колико пута сам конкурисао за кредитна средства, која никада нисам успео да добијем од наше државе. Са друге стране, било је више разумевања за подстицај мог бизниса у невладином сектору, али то није било довољно. Добијао сам донације од организација „ХЕЛП“ и „Енека“, и једним мањим делом од Градске управе за пољопривреду у Нишу. Захваљујући тим средствима успевао сам до сада само да одржим постојање и живот рибњака. Увек сам био против донација, а више за обезбеђење здравих и повољних кредита, које бих отплатио од рада рибњака. Нажалост, и данас, после скоро две деценије рада у овој области нисам у могућности да остварим право на кредит којим бих завршио изградњу започетих објеката у комплексу, намењених вишедневном боравку гостију, јер где год да се појавим нико не разуме у шта ја то улажем и чиме желим да унапредим туристичку понуду Ниша – истиче Милојковић.

Користи од завршетка комплекса, са рибњацима и смештајним и угоститељским капацитетима, за шта није потребно више од два милиона динара, тврди Милојковић, било би и за град Ниш и Нишку Бању. Интересовања страних и домаћих гостију и туриста за спортски риболов и здраву храну било је и постоји и сада. Али, Драган, дефинитивно, више не може сам.