Ribe zagrizle, ali ne i vlast

Niš – Nekada je Dragan Milojković bio taksista. Ostao je upamćen kao osnivač prvog radio taksija u Nišu. Ostavio je, međutim, ovaj posao i pokrenuo proizvodnju i tov slatkovodne ribe. Jedini je na području juga i jugoistoka Srbije sa internacionalnom diplomom za specijalizovani uzgoj šarana i šaranske mlađi, koja se koristi u našoj zemlji za poribljavanje ribnjaka, reka i jezera.– Dve godine bio sam na obuci u Državnom institutu za slatkovodno ribarstvo Bugarske u Plovdivu. Ideju za ribnjak dao mi je nekadašnji premijer Jugoslavije Ante Marković prilikom jednog boravka i tokom našeg susreta u Nišu. Stečeno znanje na ovom institutu primenio sam na svom ribnjaku na desnoj obali Nišave, samo kilometar od centra Niške Banje, pored puta prema Sićevačkoj klisuri. Sam ribnjak je na 1.600 kvadratnih metara, a pored njega na ovom prostoru, koji predstavlja izuzetan turistički potencijal, sagradio sam i sve neophodne prateće objekte u nameri da unapredim turističku ponudu niškog kraja. Pored bazena za proizvodnju, iz kojih se više od pola miliona riblje mlađi distribuira ribnjacima širom Srbije, u kompleksu je i otvoreni ribnjak za komercijalni ribolov. A to znači da svaki konzument zdrave hrane može da dođe u ovaj kompleks. Nije potrebno da se donosi ribolovačka oprema, jer smo za posetioce obezbedili sve što im je potrebno za uspešno proveden i ispunjen dan u prirodi – rekao je za „Politiku“ Milojković.

Sagradio je Dragan uz sam ribnjak i žičaru. Za to je postojao razlog:– Kompleks je od nepoželjnih posetilaca zaštićen rekom Nišavom. Svako ko hoće da dođe, može do ribnjaka samo ovom žičarom. Sada je u toku uređenje i puteva u ovom ataru na području gradske opštine Pantelej, tako da će verovatno biti stvoreni uslovi da se do kompleksa dođe automobilom, biciklom ili pešice.

Osim ribnjaka, za koji Dragan Milojković ima upotrebnu dozvolu još od 1995. godine, u kompleksu je počeo da gradi, upravo u nameri da razvija turizam, smeštajne kapacitete i restoran. – Odavno bi na ovom mestu izrastao turističko-sportski kompleks, da su samo malo više sluha imali nadležni državni organi, odnosno resorna ministarstva. Ne znam koliko puta sam konkurisao za kreditna sredstva, koja nikada nisam uspeo da dobijem od naše države. Sa druge strane, bilo je više razumevanja za podsticaj mog biznisa u nevladinom sektoru, ali to nije bilo dovoljno. Dobijao sam donacije od organizacija „HELP“ i „Eneka“, i jednim manjim delom od Gradske uprave za poljoprivredu u Nišu. Zahvaljujući tim sredstvima uspevao sam do sada samo da održim postojanje i život ribnjaka. Uvek sam bio protiv donacija, a više za obezbeđenje zdravih i povoljnih kredita, koje bih otplatio od rada ribnjaka. Nažalost, i danas, posle skoro dve decenije rada u ovoj oblasti nisam u mogućnosti da ostvarim pravo na kredit kojim bih završio izgradnju započetih objekata u kompleksu, namenjenih višednevnom boravku gostiju, jer gde god da se pojavim niko ne razume u šta ja to ulažem i čime želim da unapredim turističku ponudu Niša – ističe Milojković.

Koristi od završetka kompleksa, sa ribnjacima i smeštajnim i ugostiteljskim kapacitetima, za šta nije potrebno više od dva miliona dinara, tvrdi Milojković, bilo bi i za grad Niš i Nišku Banju. Interesovanja stranih i domaćih gostiju i turista za sportski ribolov i zdravu hranu bilo je i postoji i sada. Ali, Dragan, definitivno, više ne može sam.