Џелетовић: „Телеком” нећемо брзоплето продати

Координатор Економског савета СНС и извршни директор за финансије „Телекома” Србија Миленко Џелетовић изјавио је „Политици” да ће „апсолутно бити против брзоплете и неосмишљене продаје Телекома”. Али, „ако проценимо да постоје инвестициони пројекти којих сада нема, који ће дати импулс привредном развоју, ако рецимо држава са те две милијарде евра добијене од продаје Телекома може да упосли 200.000 људи у пољопривреди или уђе у српски 'Маршалов план', добије нову хидроцентралу, онда се не бих противио”, поручио је он.

И то све после недавних изјава Расима Љајића, министра трговине и телекомуникација и Синише Малог, саветника за привреду и финансије Александра Вучића, из којих се дало закључити да се од продаје „Телекома Србија”, ипак, није сасвим одустало.

Најпре је Љајић, у току посете Истанбулу, рекао да су две водеће турске телекомуникационе компаније заинтересоване за наш „Телеком”, а потом је Мали објаснио да Влада Србије не може „Телеком” да остави да се бори са конкурентима који више улажу и да окружена јаком конкуренцијом, ова фирма у државном власништву на дужи рок не може да опстане.

Тиме је, чини се, све враћено на почетак. Новој, реконструисаној влади остаје у аманет да о могућој продаји „Телекома” поново размисли. Водећи оператер наше фиксне телефоније, са највише запослених, огромним прометима и профитима, готово деценију и по свакој влади стоји као последњи „комад породичног сребра” за вађење из дугова и буџетских дефицита. Нема владе у последњих десетак година која није размишљала о његовој продаји, а све су на место директора постављале човека од поверења. Ипак, нико га до сада није продао.

Проценe су различите, али вредност „Телекома” је између једне и две милијарде евра. За сада је обећавајућа најава да новац неће ићи у потрошњу, како се десило са милијардом и по од продаје „Мобтела” и која нам је омогућила да неко време живимо преко својих могућности.

Треба рећи да је ова фирма од почетка године драстично поправила резултате пословања. На крају 2012. године профит је био упола мањи него на крају 2011, али овогодишњи резултати знатно су бољи.

– Према прелиминарним анализама, „Телеком Србија” је за првих шест месеци ове године остварио нето профит од око 7,8 милијарди динара. У поређењу са истим периодом прошле године пословни резултат је знатно бољи, јер тада је износио 1,5 милијарди динара – рекли су нам у „Телекому”. Како наводе, томе су допринели стабилност курса и уштеде које су остварене након анализе пословних процеса у компанији.

Пред овом компанијом су, међутим, велики изазови, јер јеод јануара ове године почела исплата кредита којим је откупљено 20 одсто власништва „Телекома” од грчког ОТЕ-а. Укупна позајмица узета за време претходног руководства износи 470 милиона евра. Конкуренција у мобилној телефонији све је већа, а у трку са фиксном телефонијом укључио се и СББ који не крије да ради све како би се пренос броја у овој мрежи убрзао и прижељкује део од „Телекомових” више од три милиона корисника.

Зато се и поставља питање да ли су добри резултати пословања показали да су били у праву они који су тврдили да „Телеком” не треба стављати на берзу и продавати га и да држава треба да чува последњу „златну коку” коју има. Противници продаје кажу и да би део добити „Телекома” који иде у буџет, уколико га продамо, био трајно изгубљен. Али, са друге стране, они који су за што бржу приватизацију истичу да наша држава није добар газда и да „Телеком” треба што пре да добије приватног власника, јер бисмо у супротном, како кажу, за неколико година добили још један Јат.

 --------------------------------------------------------------------------------

Држави између 600 и 700 милиона евра

Држава Србија је власник 58 одсто акција „Телекома” и продајом свог удела могла би да добије између 600 и 700 милиона евра, изјавио је Мирослав Јоксимовић, председник Синдиката „Телекома Србије” за Бету. Остатак акција припада грађанима, бившим запосленима, али и самом „Телекому” који је прошле године откупио 20 одсто својих акција од грчког ОТЕ-а.