Потрага за Адамом и Евом

"Свака кап људске крви садржи један том историје исписан језиком наших гена", објаснио је својевремено у часопису "Национална географија" генетичар Спенсер Велс. Овај часопис започео је пре неколико година, заједно са информатичким џином ИБМ-ом, велики пројекат истраживања генетског порекла човека, потрагу за "научним Адамом и Евом", првим људским прапрецима.

У оквиру "Генографског пројекта", којим се реконструише родословно стабло човечанства, потврђења је теорија о "афричкој Еви", како је још средином осамдесетих година дефинисала група научника са универзитета Беркли у Калифорнији.

Захваљујући великом напретку науке и истраживачких техника, генеалогија се из сфере предања и усменог преношења знања о прецима, преселила у модерно опремљене, софистициране лабораторије.

"ДНК тестирањем можемо да отворимо историјске записе похрањене у нашим ћелијама", речи су Бенета Гриспена, председника и извршног директора компаније "Породично стабло ДНК" из Хјустона, данас водеће у свету на пољу ДНК тестирања. Управо ова компанија сарађује са "Националном географијом" на поменутом "Генографском пројекту".

Своја почетна истраживања засновали су на анализи генетског кода хиљаду урођеничких народа и више од 100.000 људи из целог света, што је омогућило реконструкцију људског предачког низа и стварање до данас најпрецизније мапе људских миграција кроз историју.

Професор Мајкл Хамер, шеф одељења за геномске анализе и технологију на Универзитету државе Аризоне, сарадник на овом пројекту, појашњава да "у нашим генима носимо мутације од пре милион година, заједно са мутацијама специфичним за одређена подручја. Те мутације вероватно потичу из периода неколико хиљада година после одвајања наших прапредака од првобитног становништва."

Чланови овог истраживачког тима су уверени да сви људи на свету потичу од једне жене која је живела у Африци пре 150.000 година ("митохондријална Ева"), преко непрекидног ланца мајки, као и од "Адама хромозома Y", такође Африканца, "оца свих нас".

Пре неких 50.000 до 70.000 година, мали миграциони талас је из Африке стигао у западну Азију, тако да данас, тврде истраживачи "Генографског пројекта", сви људи неафричких раса поседују генетске маркере те групе која је кренула из људске прапостојбине.

Иако је ова мала група била састављена од једва хиљаду људи, "генетско наслеђе остатка света је подгрупа афричког", констатује генетичар Кенет Кид, а Ејдријан Вилијамс наводи сликовиту илустрацију: "Становништво се ширило и почело да се исељава. Из Африке су попут раширених прстију кренуле миграције по свету. Заједно са тим ДНК је трпео разне мутације."

Захваљујући Интернету, генеалогија је стекла велику популарност, а број компанија које обављају ДНК тестове и утврђују предачке низове и рођачке везе непрекидно расте.

На интернет страници www.geni.com која је стартовала у јануару ове године, до сада је више од 150.000 корисника израдило око 30.000 породичних родослова.

Узнапредовале технологије толико су поједноставиле генетско тестирање да су трошкови спали на испод хиљаду долара, а заинтересовани могу у удобности сопственог дома да узму свој узорак и да га пошаљу некој од лабораторија из које ће добити многе одговоре на питања о пореклу.

Захваљујући томе, врло брзо се повећава и глобална база података, што значи и стални раст поузданости резултата добијених ДНК тестирањем. Паралелно с тим, права лавина захтева да се појединцима помогне у изради њиховог родослова, омогућила је генетичарима да непрестано развијају нове тестове за све прецизније откривање људских међусобних веза.

Шта то значи, може се наслути из чињенице да је чак 99,9 одсто генетског кода, или генома, идентично за сва људска бића, док је преосталих 0,1 одсто генетског кода одговорно за наше индивидуалне разлике.

Анализу биолошког материјала и у Србији обавља неколико специјализованих лабораторија. Једна од њих је и ДНК лабораторија Института за судску медицину Медицинског факултета у Београду. Опрема ове лабораторије и стручни кадрови омогућују да се ДНК анализа обави за само пет сати.

Недавно је објављено да се запослени у овој лабораторији суочавају, на пример, са све већим бројем захтева за утврђивање очинства и мајчинства.

Анализа ДНК у Србији се ради и на београдском Биолошком факултету и у Институту судске медицине у Новом Саду. Једна од најсавременијих ДНК лабораторија у Европи од краја прошле године ради и у саставу МУП-а Србије. Европска агенција за реконструкцију донирала је 2,4 милиона евра за њено опремање, Краљевина Шпанија је дала 120.000, а Влада Србије уложила око 700.000 евра у изградњу ове лабораторије.

Како ствари стоје, вероватно ће и код нас ускоро бити покренут талас ДНК тестирања на основу кога би заинтересовани појединци могли пуно да сазнању о својим прецима и о сложеним везама рођачког укрштања.