Potraga za Adamom i Evom

"Svaka kap ljudske krvi sadrži jedan tom istorije ispisan jezikom naših gena", objasnio je svojevremeno u časopisu "Nacionalna geografija" genetičar Spenser Vels. Ovaj časopis započeo je pre nekoliko godina, zajedno sa informatičkim džinom IBM-om, veliki projekat istraživanja genetskog porekla čoveka, potragu za "naučnim Adamom i Evom", prvim ljudskim praprecima.

U okviru "Genografskog projekta", kojim se rekonstruiše rodoslovno stablo čovečanstva, potvrđenja je teorija o "afričkoj Evi", kako je još sredinom osamdesetih godina definisala grupa naučnika sa univerziteta Berkli u Kaliforniji.

Zahvaljujući velikom napretku nauke i istraživačkih tehnika, genealogija se iz sfere predanja i usmenog prenošenja znanja o precima, preselila u moderno opremljene, sofisticirane laboratorije.

"DNK testiranjem možemo da otvorimo istorijske zapise pohranjene u našim ćelijama", reči su Beneta Grispena, predsednika i izvršnog direktora kompanije "Porodično stablo DNK" iz Hjustona, danas vodeće u svetu na polju DNK testiranja. Upravo ova kompanija sarađuje sa "Nacionalnom geografijom" na pomenutom "Genografskom projektu".

Svoja početna istraživanja zasnovali su na analizi genetskog koda hiljadu urođeničkih naroda i više od 100.000 ljudi iz celog sveta, što je omogućilo rekonstrukciju ljudskog predačkog niza i stvaranje do danas najpreciznije mape ljudskih migracija kroz istoriju.

Profesor Majkl Hamer, šef odeljenja za genomske analize i tehnologiju na Univerzitetu države Arizone, saradnik na ovom projektu, pojašnjava da "u našim genima nosimo mutacije od pre milion godina, zajedno sa mutacijama specifičnim za određena područja. Te mutacije verovatno potiču iz perioda nekoliko hiljada godina posle odvajanja naših prapredaka od prvobitnog stanovništva."

Članovi ovog istraživačkog tima su uvereni da svi ljudi na svetu potiču od jedne žene koja je živela u Africi pre 150.000 godina ("mitohondrijalna Eva"), preko neprekidnog lanca majki, kao i od "Adama hromozoma Y", takođe Afrikanca, "oca svih nas".

Pre nekih 50.000 do 70.000 godina, mali migracioni talas je iz Afrike stigao u zapadnu Aziju, tako da danas, tvrde istraživači "Genografskog projekta", svi ljudi neafričkih rasa poseduju genetske markere te grupe koja je krenula iz ljudske prapostojbine.

Iako je ova mala grupa bila sastavljena od jedva hiljadu ljudi, "genetsko nasleđe ostatka sveta je podgrupa afričkog", konstatuje genetičar Kenet Kid, a Ejdrijan Vilijams navodi slikovitu ilustraciju: "Stanovništvo se širilo i počelo da se iseljava. Iz Afrike su poput raširenih prstiju krenule migracije po svetu. Zajedno sa tim DNK je trpeo razne mutacije."

Zahvaljujući Internetu, genealogija je stekla veliku popularnost, a broj kompanija koje obavljaju DNK testove i utvrđuju predačke nizove i rođačke veze neprekidno raste.

Na internet stranici www.geni.com koja je startovala u januaru ove godine, do sada je više od 150.000 korisnika izradilo oko 30.000 porodičnih rodoslova.

Uznapredovale tehnologije toliko su pojednostavile genetsko testiranje da su troškovi spali na ispod hiljadu dolara, a zainteresovani mogu u udobnosti sopstvenog doma da uzmu svoj uzorak i da ga pošalju nekoj od laboratorija iz koje će dobiti mnoge odgovore na pitanja o poreklu.

Zahvaljujući tome, vrlo brzo se povećava i globalna baza podataka, što znači i stalni rast pouzdanosti rezultata dobijenih DNK testiranjem. Paralelno s tim, prava lavina zahteva da se pojedincima pomogne u izradi njihovog rodoslova, omogućila je genetičarima da neprestano razvijaju nove testove za sve preciznije otkrivanje ljudskih međusobnih veza.

Šta to znači, može se nasluti iz činjenice da je čak 99,9 odsto genetskog koda, ili genoma, identično za sva ljudska bića, dok je preostalih 0,1 odsto genetskog koda odgovorno za naše individualne razlike.

Analizu biološkog materijala i u Srbiji obavlja nekoliko specijalizovanih laboratorija. Jedna od njih je i DNK laboratorija Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu. Oprema ove laboratorije i stručni kadrovi omogućuju da se DNK analiza obavi za samo pet sati.

Nedavno je objavljeno da se zaposleni u ovoj laboratoriji suočavaju, na primer, sa sve većim brojem zahteva za utvrđivanje očinstva i majčinstva.

Analiza DNK u Srbiji se radi i na beogradskom Biološkom fakultetu i u Institutu sudske medicine u Novom Sadu. Jedna od najsavremenijih DNK laboratorija u Evropi od kraja prošle godine radi i u sastavu MUP-a Srbije. Evropska agencija za rekonstrukciju donirala je 2,4 miliona evra za njeno opremanje, Kraljevina Španija je dala 120.000, a Vlada Srbije uložila oko 700.000 evra u izgradnju ove laboratorije.

Kako stvari stoje, verovatno će i kod nas uskoro biti pokrenut talas DNK testiranja na osnovu koga bi zainteresovani pojedinci mogli puno da saznanju o svojim precima i o složenim vezama rođačkog ukrštanja.