Нулта толеранција на здрав разум

Не знате шта је то нулта толеранција? Не знам ни ја. Пише на „Википедији” да је то „аутоматско кажњавање прекршиоца, које се примењује у циљу искорењивања нежељеног понашања (на пример, утаје пореза, вожње под дејством алкохола, разних криминалних радњи итд)“. Још пише да иста казна следи сваком прекршиоцу. А најважније је то што људи на власти не могу ни за кога да интервенишу, без обзира на било какве појединачне околности.

Само, џаба вам ова дефиниција, то код нас не важи. И сам директор пореске управе то потврђује, ево шта каже: „Пореска управа никоме неће гледати кроз прсте нити ће било коме опраштати дугове, осим ако неко нема неки други документ или закључак владе.“ Држава, дакле, прописује да нулта толеранција важи – само ако држава не каже другачије!

Ако ово није удар на здрав разум, не знам шта јесте.

У шта се изгледа сасвим добро уклопио и долазећи министар финансија, рекавши прошле недеље за НИН: „Инсистираћу на томе да сви плаћају порезе и пореске дугове, али ћемо водити рачуна да то не изазове нови талас стечајева и да не повећа незапосленост, јер није циљ да саплетемо нашу економију.”

Што је супер, али је неизводљиво, то јест неспојиво, што овај дипломац са Јејла свакако и сам зна. Онај ко у Србији реши да спроводи нулту пореску толеранцију изазваће талас стечајева. Онај ко то неће, а поштен је и озбиљан политичар, тако ће и да каже: Одустајем од те нулте толеранције и готово.

И заиста, хајде баш да пратимо, ево првог теста за утврђивање озбиљности новог министра финансија – гледајмо, дакле, хоће ли се и он гађати изразом „нулта толеранција“, који већ сада у Србији баш ништа не значи.

И како би значио, размишљам, ево видите само овај след догађаја у вези са фабриком „Симпо”. Најпре је Александар Вучић изјавио како је поручио директору Пореске управе Ивану Симичу да ће владати нулта толеранција на неплаћање пореза. Шта има да му поручује – кад принцип важи по аутоматизму?

Како да нема шта да му поручује, размишљам. Да Вучић није поручио, Симич не би ни блокирао рачун „Симпа”. Да би га неколико дана касније – одблокирао! Зашто?

Сад имамо ту две тужне приче: политичку и финансијску. Политичка тужна прича открива да је уцењивачки капацитет СПС-адовољно велики да сруши Вучићеву најаву нулте толеранције. Уместо у стечај, ,,Симпо” је послат у српски порески рај, где добија бескаматни кредит од 15 милиона евра (!!!), којим ће да исплати своје пореске дугове!

Што нас доводи до финансијске тужне приче, која гласи да ће овај дуг у ствари платитисрпски порески обвезници. Не сви, додуше.Платиће само они који немају везу у овој, по речима самог премијера, „најбољој влади од увођења вишестраначког система“.

И добро, како сад човек ту да се снађе? Шта ће се десити са „Галеником”, или, што је за народ још болније питање, са Звездом и Партизаном?

Ако се пита први потпредседник владе (који је због ове своје необичне титуле добио надимак „Пе-Пе-Ве“), све ће то бити приватизовано. Ево шта каже: „Нико не може да ме убеди да Звезда и Партизан не могу да буду успешни ако буду приватизовани, а Манчестер јунајтед може. А чини ми се да је Манчестер јунајтед мало успешнији него сви наши клубови. Мало успешнији“, рекао је Вучић у Скупштини Србије. Сјајна неолиберална изјава, морам да признам, подржавам је у потпуности. Само, говори ли нам она о промени политике или нам то Вучић прети празном пушком?

Ми већ из искуства знамо да Вучићева пушка никада није празна када је реч о захтевима из Брисела, док то углавном јесте кад се ради о питањима која Европу нимало не интересују – као што је судбина Звезде и Партизана или наше будуће економске реформе.

Шта је то Бриселу битно? Две ствари: прво, да се наставе преговори са Приштином и, друго, да се наставе преговори са Приштином. И треће – да се у њима оствари напредак. Који би теже ишао да је СНС истрајао у жељи да свог министра правде постави за главног преговарача са Европском унијом. Зато га Брисел није хтео и зато се то није ни десило. Као што се Бриселврло јасно и гласно не слаже ни са тим да СНС распише превремене изборе, па их зато неће ни бити.

А пошто о „Симпу” ништа у Бриселу није речено, оде нулта пореска толеранција – равно у пропаст! Каква радост за СПС и ПУПС, каква шанса за почетак озбиљних економских реформи, размишљам.

„Проблем је што се овде све дочекује са цинизмом, морамо престати да стално замерамо, критикујемо и умањујемо значај свега што се уради”, рекао је Вучић.

Ево, престајем.

Професорка Економског факултета Универзитета у Београду