Ход по ватри

Седамнаест месеци је прошло од пожара у новосадској дискотеци „Контраст”, у коме је погинуло шест особа. Суђење оптуженима – власнику, закупцима и електричару – настављено је ових дана, али му се крај не назире.

Не само што још нико није кажњен за ту трагедију, него се није променио ни систем који омогућава да се сличне трагедије понове. Ватра у „Контрасту” је, по свему судећи, била погубна због недовољног броја излаза за случај опасности из локала.

И данас прописи дозвољавају да се кафић или клуб отвори у било каквом подруму или шупи, у који газда убаци столове и бар и, без икакве адаптације, почне да прима госте. Нико не испитује пре отварања локала да ли из те шупе, грађене да се у њој држе сувишне ствари неповратно затрпане, постоји одговарајући излаз да гости побегну ако избије пожар.

Инспектори то тек накнадно проверавају, у редовним обиласцима, уместо пре него што је дозвољено првој муштерији да уопште крочи унутра.

Колико су инспектори уопште у стању да утерају страх у кости неодговорнима, види се по томе што су од лањског до овогодишњег априла утврдили чак и више пропуста у противпожарној заштити локала него у ванредној контроли након пожара у „Контрасту”.

Руку на срце, постоји свега 250 инспектора за целу земљу, који би само у главном граду требало да контролишу између две и три хиљаде локала. Сигурно им није лако да стигну на све стране. Али, и када би их било више, угоститељи свакако немају разлога да се плаше инспектора у чији рад изгледа не верују ни њихови шефови.

Јер, лани, у току те ванредне контроле, многи извештаји инспектора су одбачени због огромних пропуста оних који су их писали што је изазвало сумњу у њихове налазе.

Лоши извештаји су, додуше незванично, приписани томе што су инспектори покушавали да се искупе тако што ће затворити што више локала, макар и без довољно разлога. А потребу да оперу савест инспектори су осећали и зато што су, како су го њихови надређени претпостављали нажалост само у незваничним разговорима с новинарима, били свесни тога да се гомила локала „провукла” захваљујући миту.

Да инспектори, такви какви јесу, никога не могу да уплаше, показује и то што је већина локала које су привремено затворили током прошлогодишње ванредне контроле мирно наставила да ради.

Власници су игнорисали забрану, мада је било речи о местима у центру Београда, средиштима ноћног живота престонице, која су пред очима свима. Само не и инспекторима, које ни згражавање јавности због трагедије у „Контрасту”, тада централне теме у свим медијима, није могло натерати на акцију.

Ако тада, у околностима које су им омогућавале да под притиском јавности заиста нешто учине, одговорни нису били способни да спроведу закон, није никако чудо што сада, у редовним приликама, немају боље резултате.