Дажбине веће од вредности фирме

Општина Нова Варош увећала је привредницима накнаду за уређење грађевинског земљишта сто пута. И она у томе није усамљена. Најава укидања овог намета и његово спајање са порезом на имовину подстакло је неке градове и општине да ухвате последњи воз и ту дажбину осетно повећају. Накнада за коришћење грађевинског земљишта од идуће године у одређеном проценту ући ће у обрачун пореза на имовину.

Драгољуб Рајић, директор Уније послодаваца, наводи да градови са великим буџетима попут Београда и Новог Сада нису прибегли овом повећању. Крагујевац, додуше јесте, али у скромним оквирима – за раст инфлације, око 10 одсто, али су зато неразвијене општине попут Сурдулице или Власотинаца посегле за драстичним повећањем, јер су се првенствено ослањале на паре из републичког буџета. Удео накнаде за уређење земљишта у укупним приходима био им је једва три одсто. У повећању накнаде виделе су шансу да обезбеде себи приходе кроз премодификован порез на имовину.

– Очигледан пример је мотел „Врело” који послује у склопу нововарошког предузећа „Јасеново” и које се до сада није налазило у зони наплате ове накнаде. Фирма треба да плати 18,5 милиона динара за осам месеци ове године. То значи да накнада за уређење грађевинског земљишта за годину дана износи 30 милиона динара или 280.000 евра. Мотел за те паре не може да се прода. Због оваквих намета уследиће блокаде рачуна и многе фирме ће престати да раде – упозорава Рајић.

Он сматра да се мањак у општинској каси не може надокнадити преко неразумних такси, већ стварањем амбијента за отварање нових радних места, а буџет пунити од пореза на зараде.

На то Димитрије Пауновић, председник општине Нова Варош, одговара да се мотел „Врело” налази у екстратуристичкој  зони.

Он не види ништа спорно у висни накнаде, која је, како каже, одређена у складу са законом и општинском одлуком. Председник општине подсећа да хотел „Панорама” плаћа накнаду од 17,8 милиона динара, мотел „Златарско језеро” чак 33 милиона динара.

Његова логика око увећања накнаде за уређење грађевинског земљишта у стоструко већем износу састоји се у томе да натера власнике приватизованих предузећа да запосле раднике и почну да раде или да продају предузећа.

– Приватизације су лоше урађене и сви трпимо последице. Много људи је остало без посла, а власници држе заробљене десетине хиљада квадратних метара пословног простора на вредним локацијама. Фабрика „Инова” у Кокином Броду, купљена је за 700.000 евра. Када је општина довела „Шипад” да покрене производњу, њен садашњи власник је тражио четири милиона евра за њу. Инвеститор је одмах побегао. Сада имамо толико вредне објекте и земљиште, а радници немају где да раде зато што власник не може да плати 49 милиона динара накнаду за уређење грађевинског земљишта. Слично је било и са фабриком обуће „Златар” – наводи Пауновић.

Онај ко не буде хтео да плати биће му блокиран рачун, а ко не буде имао паре на рачуну дуг ће се, каже наплаћивати, кроз имовину.

– Привреднику који покрене производњу и запосли људе, општина ће дати субвенције и ослободити га плаћања накнаде за уређење земљишта – објашњава Пауновић своју пословну политику.

Александра Дамњановић, помоћница министра грађевинарства и урбанизма каже да министарство не може да утиче на општинске одлуке о висни накнада. Оно је законом утврдило како се обрачунавају и може само да пружи препоруке да се не увећавају до астрономских износа, што је више пута до сада и учинило. Помоћница министра истиче да ће накнада за уређење грађевинског земљишта бити укинута 2014. Министарство финансија треба да утврди у ком степену ће бити део пореза на имовину.

Требало би подсетити да је накнада за уређење грађевинског земљишта уведена у време постојања друштвене, односно државне имовине и служила је као начин наплате закупа земљишта. Променом својинских односа, увођењем приватне својине, њена сврха нестаје.

Вредност накнаде је утврђивана према локацији и површини објекта. Као таква била је погодна за пуњење буџета и чинила је око 9,4 одсто прихода у локалу што је око 16 милијарди динара. С тога не чуди што поједине локалне самоуправе страхују да ће њено укидање изазвати колапс у њиховом функционисању.