Промењена улога Унмика

Прошло је осам година од када је 10. јуна 1999. године Савет безбедности Уједињених нација усвојио Резолуцију 1244. Овим правним актом прекинути су "НАТО удари" на тадашњу СРЈ, а на Косову и Метохији је успостављена цивилна мисија УН (Унмик) и војна мисија НАТО алијансе (Кфор). Резолуцијом 1244 прописано је да Косово достигне статус суштинске аутономије у оквиру СРЈ, односно Србије. Но, догодило се да је на основу "плана Мартија Ахтисарија" сачињен Нацрт нове резолуције, по којој се предлаже проглашење независног Косова.

Како је могло да се догоди да се створи оваква ситуација око одређивања будућег статуса Космета? Услови за то су, по речима Душана Јањића, почели да се стварају одмах по почетку примене Резолуције 1244. Почело је још од времена кад је специјални изасланик генералног секретара УН на Косову био Бернар Кушнер… Године 2001. тадашњи специјални изасланик генералног секретара УН Ханс Хакеруп је прогласио Уставни оквир за Косово, иако је одредбама Резолуције 1244 било предвиђено да се донесе правни оквир, којим би се дефинисало функционисање привремених институција самоуправе.

Сви српски предлози и амандмани су одбијени, подсећа Александар Симић, који је био члан тадашње Радне групе. А српска страна је, додаје он, између осталог, предложила да би у правни оквир требало да уђу одредбе које би повезивале органе привремене институције самоуправе на Косову са Владом Србије. Уместо тога, направљен је, каже Симић, Уставни оквир који је, већином својих одредаба створио нуклеус будуће независне државе на Косову. Жеља је била, тврди Симић, да се докаже да Србија више нема ни политичка, ни административна, ни имовинска, па ни историјска права на Косову и Метохији…

Следећи шеф Унмика Михаел Штајнер  је "отишао корак даље". Он је, рецимо, специјална овлашћења која су, по Уставном оквиру, припадала искључиво њему, пренео на привремене косовске институције самоуправе.

На Косову и Метохији се, каже Горан Богдановић, члан српског преговарачког тима о будућем статусу Косова, у протеклих осам година, кршила и сама Резолуција 1244. Она је, додаје Богдановић, примењивана тако да на Космету буду задовољни само Албанци и представници УН, односно бирократија Унмика. Људска и грађанска права Срба и осталих неалбанаца се не поштују. Они нису безбедни, немају слободу кретања, нису могли да се врате у своје куће и станове, као ни на своја радна места, не могу да обрађују своје пољопривредно земљиште… Услови за повратак расељених нису створени ни до дана данашњег. Да је тако најбоље говори податак да се на Космет вратило само нешто више од два одсто оних (230.000) који су избегли. Дакле, на Космету се, каже Богдановић, не поштују прокламовани стандарди. Од прокламованог става "стандарди, па статус", прешло се на слоган "статус, па стандарди".

Стално се, каже Богдановић, наводно страховало да ће Албанци да се побуне, па је све чињено да не буду "фрустрирани". А они су се, ипак, побунили. Било је то 17. марта 2004. године. И нико за то није одговарао. Није суђено лицима која су организовала и руководила насиљем. То је, каже Богдановић, још један од неуспеха мисије УН. Испало је, каже наш саговорник, да претња насиљем, односно насиље и дивљаштво, имају предност над сарадњом, толеранцијом и помирењем.

Безбедност Срба и осталих неалбанаца ни данас није на завидном нивоу. Није враћена узурпирана српска имовина. Нема организованог и масовнијег повратка расељених. Напади на Србе се настављају. Укратко, Унмик је, како каже Душан Јањић, променио улогу мисије УН на Космету јер, уместо да ради на изградњи мира и поверења, он ради на изградњи независне државе за Албанце.

Срби са Космета немају, каже Богдановић, утицаја на процесе писања и усаглашавања текста нове резолуције о Космету. И питају се ако су угрожени сада, кад су ту Унмик и Кфор, како би им било кад би Косово постало независно?! Уосталом, како рече Александар Симић, проглашење независног Космета, имало би негативне последице не само на Космету, већ и на Балкану, у Европи – од северне Ирске до Кавказа, па и у целом свету, јер одлука која би била у супротности са Повељом УН унела би трајну неверицу у међународни поредак.

--------------------------------------------------------------------------

Најскупља мисија

Мировна мисија на Космету је, тврди Душан Јањић, најскупља мисија УН. Наиме, на Космету је у протеклих осам година "по становнику" потрошено највише средстава УН у свету… Предвиђа се, каже Јањић, да ће протекторат ЕУ над Косметом трајати пет година. Међународна мисија, углавном бирократија, годишње ће коштати око две милијарде долара. За пет година то износи 10 милијарди долара, процењује

И то није све. Зна се, каже Јањић, да на Космету има око 600.000 незапослених, углавном младих људи. Да би се "отворио" толики број радних места потребно је да се уложи 20 милијарди долара. Врхушка бирократије у Бриселу није, тврди Душан Јањић, обавестила чланице ЕУ колико ће коштати мисија ЕУ на Космету. Речено је само да ће се финансирати из буџета ЕУ.