Г-20 у сенци сиријске кризе

Ратна драма у Сирији, афера с америчким прислушкивањем противника и савезника, бекство бившег сарадника једне од америчких тајних служби Едварда Сноудена у Русију, оптужбе на рачун Москве да гуши права ЛГБТ популације, финансијска криза која многим западним земљама никако да омогући предах... Све поменуто претворило је агенду дводневног самита Групе 20 највећих економија света (19 држава и ЕУ), који је јуче почео у Санкт Петербургу, у праву ноћну мору за учеснике. Још када се томе дода одлука председника САД Барака Обаме да одбије билатерални самит са домаћином, руским председником Владимиром Путином, замешатељство постаје потпуно.

Иако су главне теме самита, као што је и предвиђено, економски раст и отварање нових радних места, тешко је веровати да ће оне утицати на смањење политичког анимозитета који однедавно пламти на релацији Вашингтон–Москва, а који је Обама дефинисао као – „ударање у зид”.

И док се на Медитерану окупљају ратни бродови две најмоћније војне силе – САД и Русије, председници САД и Русије окрећу главе један од другога. Међутим, како је изјавио један званичник Беле куће, могуће је да ће лидери две земље ипак разговарати на маргинама самита, што је пре неки дан најавио и Путинов помоћник Јуриј Ушаков.

Наиме, примајући учеснике Самита Г-20, Путин се са сваким руковао и разменио понеку реченицу. Према речима дописника агенције Итар-Тас, руковање са Обамом дефинитивно је потрајало дуже него са осталим лидерима.

О томе ко је и зашто у Сирији употребио хемијско оружје, сагласности и даље нема, иако су многи на Западу спремни да следеће недеље крену у (ограничени) рат против сиријског председника Башара ел Асада. Други позивају на разум и указују на то да би помоћ сиријским побуњеницима ишла наруку и њиховим савезницима – Ал Каиди. У међувремену, предлог руских парламентараца да о сиријској кризи директно разговарају са колегама из америчког Конгреса, у Вашингтону је глатко одбијен.

Решење за Сирију у следећа два дана у Санкт Петербургу тешко да ће бити нађено. Јер, Русија тражи јасне доказе о томе ко је и како користио хемијско оружје, док се западне земље, а посебно САД, ослањају на информације добијене од својих тајних служби. Уколико Москва и Вашингтон не пронађу заједнички језик, неће бити ни сагласности у Савету безбедности УН, а то, по Русима, значи да би евентуална акција САД у медитеранској земљи била – нелегална. Амерички државни секретар Џон Кери одбацио је, међутим, могућност да због Сирије дође и до директног војног сучељавања између САД и Русије.

Судећи према најавама које су уочи самита стизале из Лондона, Париза и од стране других савезника Вашингтона, хитна интервенција је неопходна. Питање је само шта означава одредница – „ограничена” – коју истичу Американци. Судећи према силном бродовљу окупљеном у Средоземном мору и борбеним авионима смештеним по околним аеродромима, све личи на жељу да се Асаду коначно виде леђа.

Како је најављено, британски премијер Дејвид Камерон тражиће на самиту да се подржи дипломатско решење за сиријску кризу, укључујући и одлучнији одговор УН. Слично је реаговао и председник Европског савета Херман ван Ромпај, који је у обраћању студентима Универзитета у Санкт Петербургу истакао одговорност међународне заједнице и позвао на заустављање крвопролића у Сирији, истакавши кључну улогу Русије у мировном процесу. На разум је у писму упућеном учесницима Г-20 апеловао и поглавар Римокатоличке цркве папа Фрањо.

Уколико не дође до значајније промене ставова, могло би се десити да највећу корист из сусрета у Санкт Петербургу извуку Русија и Кина. Како се најављује, сусрет двојице председника – Путина и Си Ђинпинга, бавиће се великим пројектима, чиме би два моћна суседа могла додатно да продубе ионако успешну сарадњу.