Понедељак, 29.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Данај не одустаје од „Природне Албаније”

Данај не одустаје од „Природне Албаније”
Мапа „Природне Албаније” по пројекцији Коче Данаја

Од нашег сталног дописника

Подгорица – Према пројекцији челника листе „Природна Албанија” Коче Данаја, црногорски Улцињ биће нека врста „тампон зоне” између Велике Албаније и Црне Горе.

„У платформи ’Природне Албаније’ одређено је да Улцињ буде проглашен као слободан град између Албаније и Црне Горе, јер документи из архива турске државе показују да је Улцињ Црној Гори дат уз стогодишњу концесију”, рекао је Данај. „Берлински конгрес није одлучио да Улцињ припадне Црној Гори, већ је тако нешто урађено неколико година касније.”

У интервјуу подгоричком „Дану”, Данај, који саопштава да планира да до новембра преда петицију са милион потписа западним владама да помогну стварање пројекта „Природне Албаније”, изјавио је да жели да се укину одлуке Лондонске конференције и призна правни акт од 28. новембра 1912. године, којим је заправо проглашена независност Албаније у њеним природним границама.

Упитан да ли има контакте са премијером Црне Горе Милом Ђукановићем, он је рекао: „Не, немам никакав контакт са премијером Ђукановићем и његовом странком, али мислим да би црногорски политичари требало да помогну Албанији да оствари пројекат ’Природне Албаније’.”

Данај је поручио да се не сме заборавити да су албански гласови били од кључног значаја за постизање цифре од 55 одсто на црногорском референдуму о независности, јер, како је прецизирао, „у то време Албанија је охрабрила Албанце у Црној Гори да гласају на референдуму, а у међувремену, Влада Црне Горе Албанцима не признаје право ни на општину Тузи”.

„(Овим планом) само желимо да међународна заједница поништи одлуке Лондонске конференције на исти начин на који је то урадила са конференцијом у Версају и на Јалти. Знате да је Црна Гора била независна држава до 1919. године. Конференција у Версају поништила је њену независност и створила државу Срба, Хрвата и Словенаца. Тих година, у Црној Гори почео је сукоб ’бјелаша’ и ’зеленаша’. Али, после више деценија Црној Гори је дозвољено да врати независност и референдум је одржан. Тако је поправљена неправда која јој је учињена”, казао је он. „То је управо оно што ми желимо, да се укину одлуке Лондонске конференције и призна правни акт од 28. новембра 1912. којим је заправо проглашена независност Албаније у њеним природним границама од Прешева до Превезе, од Драча до Скопља.”

Он је уверен и да реализација такве идеје неће донети нови рат на Балкану, већ ће се регион стабилизовати исправљањем историјске неправде према албанском народу. Суштина платформе је, како је навео, уједињење Косова са Албанијом, уједињење Албаније и источне Македоније (то јест 40 одсто територије данашње Македоније на којој живе Албанци), стварање слободне регије Камерија између Грчке и Албаније и уједињење долине Прешева са Албанијом.

Посланик Позитивне Црне Горе Дритан Абазовић јуче је рекао да изјаве Данаја о пројекту „Природне Албаније” иду „наруку владајућој коалицији, која не жели да организује референдум на ком би се грађани Малесије изјаснили да ли желе општину”.

„Ставови Данаја немају никакву подршку нити у његовој матичној држави, нити у другим државама где живи албански народ”, изјавио је Абазовић. „Када је реч о ставу да неко треба да подржи његову иницијативу, мислим да се подршка коју она ужива најбоље огледа у његовом изборном резултату на последњим изборима у Албанији. Кроз изјаве политичара који представљају албански народ у Црној Гори, али и осталих, видео је колико подршке та иницијатива има у Црној Гори.”

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.