За младе докторе нема специјализације анестезиологије

На фотографији коју објављујемо уз овај текст не налази се хор – то су лекари волонтери снимљени јуче у Центру за анестезију Клиничког центра Србије (КЦС). Има их 44, а заједничке су им три ствари: били су најбољи студенти медицине, желе да специјализирају анестезиологију и нису у сталном радном односу – због чега не могу да добију специјализацију.

Најдужи стаж међу волонтерима има Београђанка др Горана Радеч, са просеком 8,9. Успела је да ради повремено, на одређено време, када замени неку од колегиница на боловању или породиљском. Др Јована Аврамовић (26) из Ваљева, студије је завршила пре три године са просеком 9,3 и овде волонтира већ две и по године.

– Радила сам шест месеци на основу уговора. Кад је истекао, остала сам, јер сам заволела ову специјализацију – каже др Аврамовић.

Др Саша Кнежевић (30), завршио је медицину пре четири године са просеком 9,2. Волонтира на анестезији Клинике за неурохирургију већ две године

– Супруга ми је лекар, нажалост, ни она нема посла. Имамо бебу од 10 месеци. Тренутно мењам колегиницу која је на трудничком боловању, до априла – каже др Кнежевић.

За остале колеге са овог групног портрета каже да пролазе кроз тешка искушења. Завршили су факултет који траје најдуже, још шест месеци бесплатно стажирали, а онда дошли у године и стање да немају од чега да живе. Јуче их је окупила и проговорила о њиховим проблемима професорка Весна Бумбаширевић, директорка Центра за анестезије у КЦС-у.

– Ово су само најбољи. Изабрана група са просеком преко девет. Само да знате колико сам их одбила... Они не примају плату, осим повремено када добију статус лекара на одређено време, то јест када мењају некога. Поражавајуће је што не могу да добију специјализацију коју желе док не добију статус лекара на неодређено време, а волонтерске специјализације су укинуте – рекла је др Бумбаширевић.

Губе стрпљење. Жао би ми било да оду, јер смо их ми учили и имамо поверење у њих, казала је др Бумбаширевић.

Она је Министарство здравља обилазила „милион пута”.

– Указивала сам на мањкавост правилника који постоји а не одваја потребе анестезиолога у једној кући, као што су Ургентни центар и обична болница на секундарном нивоу. Ми не радимо само у операционој сали, већ и у служби реанимације, у интензивним јединицама, у амбулантама за припрему пацијената. Било је обећања да ће примити нове лекаре – каже др Бумбаширевић.

Последњим дописом Министарства здравља, препозната је потреба да се прими 29 лекара на дефицитарна места, али ниједно није додељено анестезиологији. Докторка Бумбаширевић показује фасцикле пуне дописа са управом КЦС-а и Министарством здравља. У министарству су у више наврата објашњавали да су свесни недостатка кадра, али да им недостатак новца онемогућава запошљавање младих стручњака.  

– Ако је један од приоритета наше државне политике да млади људи не одлазе из Србије, морамо водити рачуна о њима. Овде је група изванредних лекара који су се определили да раде један од најдефицитарнијих и најодговорнијих послова у медицини. Апелујем да јавност и надлежни органи схвате да постоји огромни дефицит анестезиолога у Србији. Ови људи су спремни, обучили смо их, била би велика штета да оду и поклоне своје знање и умеће другим државама. Молим да се нађе начин да се приме, јер су нам неопходни – поручила је др Бумбаширевић.

Да ли њихова жеља да специјализирају баш анестезију има везе са тим што би лако нашли посао у Европи и свету? Др Бумбаширевић каже да се наши стручњаци високо цене, управо због знања и стручности, али да ипак не одлази у свет баш велики број њих.

– У последњих пет година отишло је четворо специјалиста – каже наша саговорница.

На питање које је постављено групи младих доктора – колико се њих спрема да каријеру настави у страној земљи – била је подигнута само једна рука.

– Десет месеци сам овде и не могу да чекам више. Учио сам језик и радио, али посао овде је такав да човек не може озбиљно да се посвети учењу страног језика. Зато сам престао да радим и учим немачки. Знам где ћу аплицирати и какве су ми шансе – каже др Драгутин Поповић (26), са просечном оценом 8,6.

----------------------------------------------

Недостаје и 150 анестетичара

„У свим нашим интензивним јединицама нема довољно анестетичара који су део тима. У нашем центру са 15 одељења недостаје 140 медицинских сестара анестетичара. Имамо три интензивне јединице са 34 постеље где леже најтеже пацијенти и ту морају да раде високо обучене сестре, а сад имам проблем, јер се једна сестра стара о три таква пацијента”, каже Биљана Симић, главна сестра службе анестезије.